Pitanje mogućnosti pobedonosne socijalističke izgradnje u našoj zemlji. Ja se neću pozivati na dokumente i izjave opozicije o tom pitanju. Oni su svima poznati i nije ih potrebno ponavljati. Svima je jasno da opozicija poriče mogućnost pobedonosne izgradnje socijalizma u našoj zemlji. A poričući takvu mogućnost, ona se direktno i otvoreno srozava na pozicije menjševika. Takav stav opozicije o datom pitanju nije nov za sadašnje rukovodioce. Od tog stava polazili su Kamenjev i Zinovjev kad su odbili da idu u Oktobarski ustanak. Oni su tada otvoreno govorili da mi, dižući ustanak, idemo u propast, da treba čekati Ustavotvornu skupštinu, da uslovi za socijalizam nisu sazreli i da neće uskoro sazreti. Od istog stava polazio je Trocki kad je išao u ustanak. Jer on je otvoreno govorio: ako pobedonosna proleterska revolucija na Zapadu ne pristigne u pomoć u manje više bliskoj budućnosti, bilo bi glupo misliti da se revolucionarna Rusija može održati protiv konzervativne Evrope.
U stvari, kako su tada išli u ustanak Kamenjev i Zinovjev, s jedne strane, Trocki s druge strane, i Lenjin s partijom – s treće strane? To je veoma interesantno pitanje, o kojem bi, drugovi, valjalo reći nekoliko reči. Vi znate da su Kamenjev i Zinovjev išli u ustanak pod batinom. Lenjin ih je terao pod batinom, preteći isključenjem iz partije (smeh, pljesak), i oni su bili primorani da se odgegaju u ustanak. (smeh, pljesak). Trocki je išao u ustanak dobrovoljno. Ali on nije išao prosto, nego uz ogradu koja ga je već tada zbližavala s Kamenjevom i Zinovjevom. Interesantno je da je baš pred Oktobar, u junu 1917 godine, Trocki našao za shodno da ponovo izda u Lenjingradu svoju staru brošuru “Program mira”, hoteći nekako time da kaže da on ide u ustanak pod svojim vlastitim barjakom. O čemu on govori u toj brošuri? On u njoj polemiše s Lenjinom o pitanju mogućnosti pobede socijalizma u jednoj zemlji, smatra tu Lenjinovu misao nepravilnom i tvrdi da vlast treba osvojiti, ali ako ne pristigne pomoć od strane pobedonosnih zapadnoevropskih radnika, beznadežno je misliti da se revolucionarna Rusija može održati protiv konzervativne Evrope, a ko ne veruje u kritiku Trockog, taj pati od nacionalne ograničenosti. Evo citata iz tadašnje brošure Trockog:
“Ne čekajući na druge, mi počinjemo i nastavljamo borbu na našem nacionalnom terenu potpuno sigurni da će naša inicijativa dati podsticaja borbi u drugim zemljama; a ako se to ne dogodi, onda je beznadežno misliti – o tome svedoče i iskustvo istorije i teoretski razlozi – da bi se, na primer, revolucionarna Rusija mogla održati protiv konzervativne Evrope… Razmatrati perspektive socijalne revolucije u nacionalnim okvirima značilo bi postati žrtva one iste nacionalne ograničenosti koja čini suštinu socijal-patriotizma”.
Eto, drugovi, trockistička ograda, koja nam u mnogome objašnjava korene i bazu njegovog današnjeg bloka s Kamenjevom i Zinovjevom.
A kako je išao u ustanak Lenjin, kako je išla partija? Da li takođe s ogradom? Ne, Lenjin i njegova partija išli su u ustanak bez ograda. Evo citata izvanrednog Lenjinovog članka “Vojni program proleterske revolucije”, objavljenog u inostranstvu u septembru 1917:
“Socijalizam koji je pobedio u jednoj zemlji nipošto ne isključuje u jedan mah sve ratove uopšte. Naprotiv, on ih pretpostavlja. Razvitak kapitalizma vrši se u najvećem stepenu neravnomerno u različitim zemljama. Drukčije ne može ni biti pri robnoj proizvodnji. Otuda neminovan zaključak: socijalizam ne može pobediti istovremeno u svim zemljama. On će pobediti najpre u jednoj zemlji ili u nekoliko zemalja, a ostale će za izvesno vreme ostati buržoaske ili predburžoaske. Ovo mora izazvati ne samo trvenja nego i direktno nastojanje buržoazije drugih zemalja da satru pobedonosni proleterijat socijalističke države. U takvim slučajevima bio bi rat s naše strane zakonit i pravedan. To bi bio rat za socijalizam, za oslobođenje drugih naroda od buržoazije”.
Vi vidite da ovde imamo potpuno drugi stav. Dok je Trocki išao u ustanak s ogradom, koji ga zbližava s Kamenjevom i Zinovjevom, tvrdeći da proleterska vlast ne može sama predstavljati nešto naročito ako ne pristigne pomoć spolja, Lenjin je, naprotiv, išao u ustanak bez ograda, tvrdeći da proleterska vlast u našoj zemlji treba da posluži kao baza za to da pomogne proleterima drugih zemalja da se oslobode od jarma buržoazije.
Eto kako su u Oktobarski ustanak išli boljševici i eto zašto su Trocki i Kamenjev sa Zinovjevom našli zajednički jezik u desetoj godini Oktobarske revolucije.
Razgovor između Trockog, s jedne strane, i Kamenjeva i Zinovjeva, s druge strane, prilikom obrazovanja opozicionog bloka mogao bi se dati u obliku dijaloga.
Kamenjev i Zinovjev Trockom: “Eto vidite, dragi druže, pokazalo se na kraju krajeva da smo mi imali pravo kad smo govorili da ne treba ići u Oktobarski ustanak, da treba čekati Ustavotvornu skupštinu itd. Sad svako vidi da se zemlja izrođava, da se vlast izrođava, da idemo u propast i da nikakvog socijalizma nećemo imati. Nije trebalo ići u ustanak. A vi ste išli u ustanak dobrovoljno. Vi ste učinili veliku pogrešku”.
Trocki njima: “Ne, drage kolege, vi ste prema meni nepravedni. Ja sam išao u ustanak, ali kako sam išao, to ste zaboravili da kažete. Ja u ustanak nisam išao pravo, nego s ogradom. (opšti smeh). I kako se sad pokazalo da je uzalud ma otkud spolja čekati pomoć, jasno je da stvar i de k propasti, kao što sam ja u svoje vreme i predskazivao u “Programu mira”.”
Zinovjev i Kamenjev: “Jeste, jeste, to je tako. Mi smo zaboravili na ogradu. Sad je jasno da naš blok ima idejnu podlogu”. (opšti smeh. pljesak.)
Eto kako se formirao stav opozicije o poricanju mogućnosti pobedonosne socijalističke izgradnje u našoj zemlji.
A šta znači taj stav? On znači kapitulanstvo. Pred kim? Očevidno pred kapitalističkim elementima naše zemlje. I još pred kim? Pred svetskom buržoazijom. A leve fraze, revolucionarne gestikulacije – šta je s njima bilo? One su se raspršile u prah. Prodrmajte dobro našu opoziciju, odbacite revolucionarnu frazeologiju – i videćete da je kod njih na dnu kapitulantsvo. (pljesak)
J.V.Staljin, “O Oktobarskoj revoluciji”, “Kultura”, Beograd, 1947., 264-267.