Afroamerikanka i komunista, Asata Šakur, koja je 1973. osuđena za ubistvo američkog policajca, dok je 1979. godine pobegla iz zatvora i azil pronašla na Kubi, preminula je u svojoj 78. godini.

Nakon bekstva iz ženskog zatvora u Nju Džerziju, gde je služila doživotnu kaznu i provela 21 mesec u samici, našla se kao prva žena na listi najtraženijih terorista FBI-ja, da bi se potom 1984. pojavila na Kubi, gde joj je bivši predsednik Fidel Kastro odobrio azil.

Bila je članica Crnih pantera i Armije za oslobođenje crnaca, čiji članovi su joj pomogli da pomogne iz zatvora Klinton kada su se prerušili u posetioce zatvora, uzeli dvojicu čuvara kao taoce, pa oteli zatvorski kombi i sa njim izveli Asatu na slobodu.

Tokom godina provedenih na Kubi tvrdila je u svojim spisima da nikoga nije ubila i da je imala ruke podignute kada je ranjena u pucnjavi. Sa još dvojicom saboraca se našla na meti policije Nju Džerzija kada je ubijen jedan policajac Verner Foster, dok je drugi ranjen, dok je jedan od Asatinih pratilaca izgubio život.

Asata je bila kuma pokojnog repera Tupaka Šakura koji je ubijen 1996. godine u 25. godini.

Njen slučaj je dugo bio kamen spoticanja u komplikovanim odnosima Kube i SAD. Američke vlasti, uključujući i američkog predsednika Donalda Trampa, decenijama su tražile njeno izručenje. Asata je tvrdila da je bila progonjena zbog zločina koji nije počinila.

Do kraja života je ostala na FBI listi najtraženijih terorista, a američka država je u više navrata nudila nagrade od milion i 2 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njenog hapšenja.

Jedan od tekstova koje je napisala u azilu na Kubi bio je i Zašto sam najtraženiji begunac Amerike.