Prema najnovojim medijskim naslovima, mnogima se čini da je Rusija rešila da uplete prste u još jedno svetsko žarište i spreči, ili bar izazove, hegemoniju Zapada na libijskom tlu. Nakon što su zapadne sile obnovile svoju podršku libijskoj Vladi nacionalnog jedinstva iz Tripolija, mnogi mediji javljaju da je Rusija podržala konkurentske snage iz Tubruka.1
Vlada generala Halife Haftara u Tubruku, pod čijem je okriljem većina trupa i naoružanja preostalog od nekadašnje libijske vojske, ima zaista misterioznu ulogu u današnjoj Libiji. General Haftar je pre libijskog sukoba nekoliko decenija živeo u Americi, u blizini CIA sedišta u Langleju, Virdžiniji, i javna je tajna da je obučavan od strane SAD za rušenje Muamera al-Gadafija, iako su obe strane zvanično negirale ove veze.2
Međutim, general Haftar ne uživa samo podršku CIA-e. Tokom ove godine, pojavile su se informacije da Britanci i Francuzi gaje vrlo bliske veze sa misterioznim generalom, koji je dozvolio Francuzima da otvore vojnu bazu na teritoriji pod njegovom kontrolom, odakle britanske i francuske trupe sprovode vojne operacije u ovoj zemlji.3 Takođe se ispostavlja da general Haftar uživa vojnu podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta.4
Sada je Rusija istupila sa zahtevom da se generalu Haftaru dodeli liderska pozicija na libijskoj političkoj sceni, ali Moskva istovremeno održava i dobre veze sa Vladom nacionalnog jedinstva iz Tripolija. Ispostavlja se da je Haftar ove godine dva puta posetio Moskvu, i izdejstvovao političku i vojnu podršku Rusije, uz obećanje da će, jednom kada embargo na oružje Libiji bude podignut, Rusija snabdeti vladu iz Tubruka značajnim količinama oružja. Rusija takođe štampa novac za ogranak centralne banke pod Haftarovom vladom, i snabdeva ga vojnim savetnicima.5
Rusija je izgubila najmanje 4 milijarde dolara u ugovorima o naoružanju i nekoliko milijardi u naftnim ugovorima, nakon svrgavanja Muamera al-Gadafija od strane NATO-a, i sasvim je realno očekivati neku vrstu kompenzacije za neulaganje veta u Savetu betbednosti UN-a prilikom glasanja o vojnoj intervenciji u Libiji.6 Ako postoji politička opcija koja može donekle da nadomesti ruske gubitke, to je svakako general Haftar, čije su snage zauzele sva ključna naftna polja i luke u zemlji.7
Međutim, i pored tenzija i političkog suparništva sa Vladom nacionalnog jedinstva iz Tripolija, Haftar je prinuđen da dozvoli da prihodi od nafte otiču u pravcu centralne banke u Tripoliju, uzimajući za sebe određene koncesije.8 No, pitanje je hoće li se ova saradnja održati.
Sve ovo može da deluje veoma zbunjujuće, pa mnogima nije jasno zašto sve ove sile pružaju javnu podršku Vladi nacionalnog jedinstva iz Tripolija, dok intenzivno sarađuju i sa vladom generala Haftara iz Tubruka. Odgovor je u tome što među Libijcima ne postoji masovna podrška niti jednoj od dve spolja nametnute vlade, i nije na odmet držati sve opcije otvorene i sarađivati sa svim ključnim igračima, u slučaju da se još jednom poremeti odnos snaga na terenu.
General Haftar lobira za podršku na svim stranama, pa sem što je obezbedio Francuzima izgradnju vojne baze, sada isto to nudi i Rusiji.9 Rusija ne može biti zadovoljna ekonomskim gubicima u saradnji sa novim libijskim režimom, pa će prihvatiti svaku bolju ponudu, po usvojenom receptu Zapada i pretekstom borbe protiv terorizma. Sa druge strane, Zapad sasvim dobro i glatko sprovodi svoju ekonomsku eksploataciju libijskih resursa pod Vladom nacionalnog jedinstva iz Tripolija, ali znajući da je njena trajnost ograničena, istovremeno se obezbeđuje i kroz druge političke i vojne opcije na terenu.
Libjski narod za sada nema nikakvog uticaja na političku situaciju u zemlji. Većina stanovništva je nostalgična za periodom vladavine Muamera al-Gadafija, ali nema mogućnost da se legalno opredeli za tu opciju, s obzirom da su obe sadašnje libijske vlade zabranile političko organizovanje kroz koje se podržava ili veliča bivši “režim”. Istovremeno, prisustvo zapadnih trupa na terenu, teška eksploatacija državnih resursa, masovna privatizacija i pad životnog standarda rađaju opšte nezadovoljstvo Libijaca, što dobar deo omladine odvlači u redove ekstremnih islamističkih grupa, za čije delovanje je današnja Libija vrlo pogodno tlo.
https://www.alaraby.co.uk/english/news/2016/12/27/russia-urges-leadership-role-for-libyas-haftar?utm_source=facebook&utm_medium=sf ↩
http://www.newsweek.com/khalifa-haftar-isis-libya-muammar-el-qaddafi-483246 ↩
http://www.middleeasteye.net/news/french-led-secret-operations-room-backing-renegade-general-libya-81826394 ↩
http://www.middleeasteye.net/news/exclusive-uae-pilots-flying-sorties-haftar-skies-over-libya-1145862696 ↩
https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-12-26/russia-urges-libya-leadership-role-for-un-defying-military-chief ↩
https://www.theguardian.com/world/2011/mar/17/libya-united-nations-air-strikes-live ↩
http://www.reuters.com/article/us-libya-security-idUSKCN11H094 ↩
https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-12-26/russia-urges-libya-leadership-role-for-un-defying-military-chief ↩
https://www.middleeastmonitor.com/20161206-russia-to-supply-libyas-haftar-with-arms-in-exchange-of-military-base-in-benghazi/ ↩
Leave a Reply