Marksizam je bavljenje objektivnim antagonizmima, ne imaginarnim scenarijima. Kada čujete učesnike 5. oktobra da su „samo protestovali protiv Slobe“, a ne za sve ono što je usledilo u realnosti, onda znate da su protestovali “samo protiv Slobe” u svojoj glavi. Pogledajmo par tačaka iz programa DOS-a, da bismo utvrdili šta je tačno usledilo u praksi:
- obnavljanje članstva u najvažnijim međunarodnim finansijskim organizacijama (MMF i Svetska banka), čime će našoj zemlji biti otvoren pristup svetskom tržištu kapitala i stvoreni uslovi za ozbiljna inostrana ulaganja
- početak pregovora za pridruženo članstvo u Evropskoj uniji
- ulazak u sve relevantne regionalne integracije i slobodna trgovina sa zemljama Jugoistočne Evrope
- prilagođavanje privrednog zakonodavstva savremenim svetskim standardima
- demilitarizacija
- početak opsežne reforme poreskog sistema radi uvođenja poreza na dodatu vrednost
- puna integracija bankarskog sistema u međunarodni finansijski sistem
- početak reforme domaćih banaka i omogućavanje slobodnog upliva inostranim bankama sa visokom reputacijom
- direktna finansijska pomoć iz inostranstva (sredstva prikupljena na donatorskim konferencijama, krediti međunarodnih finansijskih institucija), čime bi na samom startu bio omogućen stabilan rad vlade u sprovođenju ekonomskih reformi
- sredstva po osnovu direktnih inostranih investicija (prodaja državne imovine u procesu privatizacije)
- privatizacija mora biti obavljena relativno brzo, zbog ogromnog kašnjenja u odnosu na zemlje u tranziciji
- privatizacija će biti obavezna
- privatizacijom će biti stimulisan razvoj tržišta kapitala
- liberalizacije cena (kontrolisanim cenama se danas nepotrebno štite sve kategorije stanovništa)
- obezbeđenje preferencijala za izvoz u Evropsku uniju
Iz navedenih tačaka se lako da zaključiti da je petooktobarski puč doveo do formalnopravne restauracije kapitalističkih odnosa koji su sveli zemlju na status neokolonijalne prćije podređenu interesima imperijalizma, a da su praktično sve tačke iz tadašnjeg programa DOS-a danas ispunjene uz kontinutet implementacije koju sprovodi i SNS. U isto vreme, mnogi učesnici 5. oktobra i dalje ne uviđaju da rade protiv sopstvene klase i viču da 6. oktobar još nije osvanuo. Iz svega navedenog, ocenjujemo da je ova tvrdnja lažna, a za više detalja o ekonomskim posledicama nakon 2000. pogledajte:
Vera Vratuša Žunjić – Restauracija kapitalizma u Srbiji posle 2000. godine
