Kategorija: Društvene nauke

Zašto američki crnci postaju komunisti – Intervju sa Anđelom Dejvis
Članak

Zašto američki crnci postaju komunisti – Intervju sa Anđelom Dejvis

Intervju je dat u Londonu, decembra 1974., za južnoafrički list “Afrički komunist”. AFRIČKI KOMUNIST: I nas i narod u domovini interesovalo bi da saznamo kako i zbog čega je jedna crnkinja u Sjedinjenim Američkim Državama odlučila da postane komunista, da prihvati učenje marksizma-lenjinizma i da tu nauku marksizma-lenjinizma sagleda kao pravi način za rešavanje osnovnih...

Edvard Kardelj – О problemima socijalnih razlika
Članak

Edvard Kardelj – О problemima socijalnih razlika

U diskusijama u vreme рriрrеmа za konferenciju često sаm čuo tezu da tгеbа, pre svega otkloniti uzroke socijalne diferencijacije i socijalпih гazlika. а ne koncentгisati se na ublažavanje i lečenje posledica. S takvom tezom se u načelu, naravno, slažem. Međutim, pod dva uslova: naime, uz takav zahtev treba reći, рrvо, koji su to konkretni uzroci i na koji način i...

Džulijus Njerere – Kakav socijalizam želi Afrika
Članak

Džulijus Njerere – Kakav socijalizam želi Afrika

Iz Uvoda u knjigu: Julius K. Nyerere: Freedom and Socialism (Uhuru na Ujamaa) Tanganjikanska afrička nacionalna unija se formalno opredelila za socijalizam od kada je revidirala svoj statut, neposredno pošto je Tanganjika stekla nezavisnost u decembru 1961. godine. Više zakona i političkih odluka donesenih od različitih vlada – i pre i posle unije sa Zanzibarom...

Če Gevara – Da li smo marksisti?
Članak

Če Gevara – Da li smo marksisti?

Ovo je jedinstvena revolucija za koju neki drže da protivureči jednoj od najortodoksnijih premisa revolucionarnog pokreta, izražene od strane Lenjina: “Bez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta.” Bilo bi pogodno reći da revolucionarna teorija, kao izraz društvene istine, prevazilazi svaki proglas o njoj; to jest, čak i ako teorija nije poznata, revolucija može da uspe ukoliko se istorijska stvarnost...

Anri Lefevr – Reprodukcija odnosa proizvodnje
Članak

Anri Lefevr – Reprodukcija odnosa proizvodnje

1. – Ovaj koncept se pojavljuje u Marksovim radovima od onog trenutka kada on formuliše koncept kapitalističkog sistema ili načina proizvodnje. Marks ga međutim nikad nije potpuno razradio. On se razjašnjava, mada nepotpuno, u jednom poglavlju Kapitala koje je ostalo neobjavljeno, pa prema tome i manje neshvaćeno od drugih.1 Zašto? To pitanje sadrži u sebi...

Eme Sezer – Rasprava o kolonijalizmu
Članak

Eme Sezer – Rasprava o kolonijalizmu

Civilizacija koja dokazano ne može da reši probleme koje je stvorila je dekadentna civilizacija. Civilizacija koja odluči da zatvori oči pred svojim najvažnijim problemima je obolela civilizacija. Civilizacija koja koristi svoje principe za prevaru i obmane je civilizacija na umoru. Činjenica je da je takozvana evropska civilizacija – „Zapadna” civilizacija – onakva kakvu ju je...

J. F. de Reymond – Potrebe i iracionalnost kapitalizma
Članak

J. F. de Reymond – Potrebe i iracionalnost kapitalizma

I – “RACIONALNOST” KAPITALIZMA 1. Predstavljaući kapitalističku ekonomsku delatnost kao racionalnu, ekonomska nauka tvrdi da su potrebe prioritetne. Ona ekonomski proces posmatra jednosmerno i ne pita se o poreklu potreba kao takvih, o njihovom dinamizmu, značenju itd …. Ekonomska nauka tvrdi da potrebe “usmeravaju proizvodnju”, a ne pita se da li potrebe koje zauvek okamenjuje...

Vera Vratuša Žunjić – Tumačenja jednakosti i slobode i strategije društvenog razvoja
Članak

Vera Vratuša Žunjić – Tumačenja jednakosti i slobode i strategije društvenog razvoja

Hipoteza o društvenoj uslovljenosti tumačenja osnovnih vrednosti i formulisanjа strategija društvenog razvoja Akteri Velike francuske revolucije s kraja osamnaestog veka su zahteve svih revolucionarnih pokreta za jednakošću i slobodom učvrstili kao dominantne vrednosti ili predstave o poželjnoj i pravednoj orijentisanosti društvenog delanja u procesu društvenog razvoja “novog doba”. Pod društvenim razvojem ovde se podrazumeva proces strukturalnih preobražaja...

Mao Ce Tung – O vezi saznanja i prakse – vezi saznanja i akcije
Članak

Mao Ce Tung – O vezi saznanja i prakse – vezi saznanja i akcije

Domarksovski materijalizam razmatrao je pitanja saznanja odvojeno od društvene prirode ljudi, odvojeno od istorijskog razvitka čovečanstva i zato nije mogao da shvati zavisnost saznanja od društvene prakse, to jest zavisnost saznanja od proizvodnje i klasne borbe. Marksisti, pre svega, smatraju da proizvodna delatnost ljudi jeste njihova glavna praktična delatnost, i da ona određuje svaku drugu vrstu...

Franc Fanon – O nasilju
Članak

Franc Fanon – O nasilju

Kako god mi nazvali dekolonizaciju: nacionalno oslobođenje, nacionalni preporod, vraćanje nacije narodu — koju god rubriku upotrebili, koju god novu formulu uveli — dekolonizacija ostaje nasilna pojava. Na kojoj je god razini proučavali (lični susreti, novi nazivi sportskih klubova, profil zvanica na koktel-prijemima, kadrovi u policiji, u administrativnim većima, u nacionalnim i privatnim bankama), dekolonizacija u...