Kolonijalni proces u jezičkoj ravni Kolonijalizam nije nikada puko sukobljavanje dveju zajednica, sukobljavanje iz kojeg izostaje klasna borba. Kao ekonomsko-politička pojava, on teži da onde gde se javi stvori klasnu podelu kakva postoji tamo odakle potiče. Stoga se u kolonijama uvek nađe nekolicina klasnih kolaboranata koja se obogaćuje eksploatišući sopstveni narod, a to je plaćena...
Kategorija: Istaknuto
Amilkar Kabral – Kultura i nacionalno oslobođenje
Ispravno sagledavanje uloge kulture, u pokretu koji se bori za nezavisnost i oslobođenje, zahteva jasnu diferencijaciju izmedu kulture i kulturnih manifestacija. Kultura je dinamična sinteza materijalne i duhovne istorijske stvarnosti, na nivou svesti ličnosti i kolektiva, jednog društva ili jedne društvene skupine i odnosa čoveka i prirode, kao i između ljudi i društvenih kategorija. Sa...
Jelena N. Arsenijević Mitrić – Dijalektika postkolonijalizma
O (zlo)upotrebi termina postkolonijalizam Krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka kao posledica ubrzanog razvoja komunikacionih tehnologija, ali i mnogih drugih faktora, došlo je do intenzivne razmene i ukrštanja kulturnih dostignuća među različitim umetnicima širom sveta, što se odrazilo i na polje književnosti. S tim u vezi i zapadnoevropski književni kanon suočava se sa obiljem...
V. I. Lenjin – Podela sveta između velikih država
Geograf A. Supan u svojoj knjizi o ’’teritorijalnom razvitku evropskih kolonija’’1 daje sledeći kratki pregled toga razvitka pri kraju XIX veka: ”Karakteristika ovog perioda, zaključuje on, prema tome, jeste podela Afrike i Polinezije.” Pošto u Aziji i Americi nema nezauzetih zemalja, tj. takvih koje ne pripadaju nijednoj državi, Supanov zaključak treba proširiti i reći da je...
Boris Kidrič – O novom privrednom sistemu
Dozvolite mi, drugovi, da vas pozdravim u ime Centralnog komiteta naše Partije. Želim, pre svega, da vаšа organizacija uspe što više da pridonese razvoju naših novih društvenih odnosa koji su značajni ne samo za našu zemlju, nego uopšte za međunarodni radnički pokret. Na takvom kongresu teško је izbeći bar neka pitanja novog privrednog sistema. Pokušaću da...
Dani Wadada Nabudere – Multilateralni imperijalizam
Koncept sistema multilateralizma je predstavljao poslednje utvrđenje u pokušaju spasavanja svetskog kapitalizma od zahuktalih snaga, u borbi za socijalizam i nacionalno oslobođenje. Kao što smo već napomenuli, kraj Prvog svetskog rata je označio rađanje Sovjetskog Saveza, prve socijalističke države. Kraj Drugog svetskog rata označen je prelaskom cele Istočne Evrope u socijalistički tabor. Neposredno zatim usledilo je...
Pitanje klase i rase u okvirima mentalnog zdravlja
Pripadnici manjinskih grupa izloženiji su riziku od gubitka stabilnosti (blagostanja) i narušavanja mentalnog zdravlja, nego pripadnici većinskog društva. Rešenje za taj problem se traži u sferama individualnog, socijalnog i političkog delovanja. Teoretičari i istraživači, koji deluju u oblasti socijalno inkluzivnog pristupa mentalnom zdravlju, pokušavaju da formiraju adekvatne kriterijume za procenjivanje stepena i vrste opresije koja...
Džulijus Njerere – Kakav socijalizam želi Afrika
Iz Uvoda u knjigu: Julius K. Nyerere: Freedom and Socialism (Uhuru na Ujamaa) Tanganjikanska afrička nacionalna unija se formalno opredelila za socijalizam od kada je revidirala svoj statut, neposredno pošto je Tanganjika stekla nezavisnost u decembru 1961. godine. Više zakona i političkih odluka donesenih od različitih vlada – i pre i posle unije sa Zanzibarom...
Če Gevara – Da li smo marksisti?
Ovo je jedinstvena revolucija za koju neki drže da protivureči jednoj od najortodoksnijih premisa revolucionarnog pokreta, izražene od strane Lenjina: “Bez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta.” Bilo bi pogodno reći da revolucionarna teorija, kao izraz društvene istine, prevazilazi svaki proglas o njoj; to jest, čak i ako teorija nije poznata, revolucija može da uspe ukoliko se istorijska stvarnost...
Eme Sezer – Rasprava o kolonijalizmu
Civilizacija koja dokazano ne može da reši probleme koje je stvorila je dekadentna civilizacija. Civilizacija koja odluči da zatvori oči pred svojim najvažnijim problemima je obolela civilizacija. Civilizacija koja koristi svoje principe za prevaru i obmane je civilizacija na umoru. Činjenica je da je takozvana evropska civilizacija – „Zapadna” civilizacija – onakva kakvu ju je...