Iz ove teme uzimam dva glavna pitanja: a) postavljanje pitanja, b) oslobodilački pokret ugnjetenih naroda i proleterska revolucija. Postavljanje pitanja Za poslednje dve decenije nacionalno pitanje pretrpelo je niz najozbiljnijih promena. Nacionalno pitanje u periodu Internacionalne i nacionalno pitanje u periodu lenjinizma ni izdaleka nisu jedno te isto. Ona se duboko razlikuju jedno od drugog...
Pitanje (ne)ravnomernog razvoja jedno je od definišućih pitanja savremenog doba, pogotovu imajući u vidu proces dekolonijalizacije započet 60-ih godina koji je, nakon vekova političke kontrole i ekonomskog iskorišćavanja od strane evropskih kolonijalnih sila, trebalo da stvori preduslove za samostalni razvoj većeg dela svetske populacije. Međutim, nada da će se novi odnosi uspostaviti na ravnopravnim odnosima...
Diskusija o “ekološkoj krizi”, zapravo o njenim posledicama, o problemima ishrane i zagađivanja okoline, poslednjih godina postaje sve obimnija i intenzivnija. Razlozi su jasni: smanjivanje polusirovinskih rezervi dovodi ključne kapitalističke industrije u tešku situaciju; glad i porast stanovništva u Trećem svetu stvaraju društveni potencijal koji direktno ugrožava imperijalističku vladavinu; zagađivanje okoline postaje sveobuhvatna pojava koja...
O (zlo)upotrebi termina postkolonijalizam Krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka kao posledica ubrzanog razvoja komunikacionih tehnologija, ali i mnogih drugih faktora, došlo je do intenzivne razmene i ukrštanja kulturnih dostignuća među različitim umetnicima širom sveta, što se odrazilo i na polje književnosti. S tim u vezi i zapadnoevropski književni kanon suočava se sa obiljem...
Dozvolite mi, drugovi, da vas pozdravim u ime Centralnog komiteta naše Partije. Želim, pre svega, da vаšа organizacija uspe što više da pridonese razvoju naših novih društvenih odnosa koji su značajni ne samo za našu zemlju, nego uopšte za međunarodni radnički pokret. Na takvom kongresu teško је izbeći bar neka pitanja novog privrednog sistema. Pokušaću da...
Koncept sistema multilateralizma je predstavljao poslednje utvrđenje u pokušaju spasavanja svetskog kapitalizma od zahuktalih snaga, u borbi za socijalizam i nacionalno oslobođenje. Kao što smo već napomenuli, kraj Prvog svetskog rata je označio rađanje Sovjetskog Saveza, prve socijalističke države. Kraj Drugog svetskog rata označen je prelaskom cele Istočne Evrope u socijalistički tabor. Neposredno zatim usledilo je...
Intervju je dat u Londonu, decembra 1974., za južnoafrički list “Afrički komunist”. AFRIČKI KOMUNIST: I nas i narod u domovini interesovalo bi da saznamo kako i zbog čega je jedna crnkinja u Sjedinjenim Američkim Državama odlučila da postane komunista, da prihvati učenje marksizma-lenjinizma i da tu nauku marksizma-lenjinizma sagleda kao pravi način za rešavanje osnovnih...
Iz Uvoda u knjigu: Julius K. Nyerere: Freedom and Socialism (Uhuru na Ujamaa) Tanganjikanska afrička nacionalna unija se formalno opredelila za socijalizam od kada je revidirala svoj statut, neposredno pošto je Tanganjika stekla nezavisnost u decembru 1961. godine. Više zakona i političkih odluka donesenih od različitih vlada – i pre i posle unije sa Zanzibarom...
1. – Ovaj koncept se pojavljuje u Marksovim radovima od onog trenutka kada on formuliše koncept kapitalističkog sistema ili načina proizvodnje. Marks ga međutim nikad nije potpuno razradio. On se razjašnjava, mada nepotpuno, u jednom poglavlju Kapitala koje je ostalo neobjavljeno, pa prema tome i manje neshvaćeno od drugih.1 Zašto? To pitanje sadrži u sebi...
I – “RACIONALNOST” KAPITALIZMA 1. Predstavljaući kapitalističku ekonomsku delatnost kao racionalnu, ekonomska nauka tvrdi da su potrebe prioritetne. Ona ekonomski proces posmatra jednosmerno i ne pita se o poreklu potreba kao takvih, o njihovom dinamizmu, značenju itd …. Ekonomska nauka tvrdi da potrebe “usmeravaju proizvodnju”, a ne pita se da li potrebe koje zauvek okamenjuje...