Imperijalistička ekspanzija i latinoamerička nerazvijenost Prethodni period pripremio je erupciju imperijalizma i novih oblika primene kapitala, kako u metropolama tako i u Latinskoj Americi, gde su slobodna trgovina i liberalne reforme već bile koncentrisale poljoprivredno zemljište u mali broj ruku, stvarajući tako veću nezaposlenost radne snage u poljoprivredi i povećavajući zavisnost vlada od metropola koje...
97 search results for: teorija
Fašizam i antifašizam
O fašizmu Društvo bez vrednosnog sistema i orjentira, gde je antifašizam podrazumijevajući element, ličilo bi na brod bez navigacije, prepušten svim nepredvidljivostima. Reči fašizam i antifašizam su i dalje u upotrebi. Pojavni oblici takođe. Pobednici nad fašizmom su pre 73 godine smatrali da je pobeda konačna, da su osvojene visoravni slobode i da je fašizam...
Promene koje ignorišu klasni karakter: Koalicija baba i žaba!
Sve “promene” do sada išle su na ruku tajkunskoj transverzali i njihovoj produženoj Otpor – pesnici; Nema artikulisanih zahteva koji bi u sebi nosili bilo kakvu revolucionarnu ideju o socijalnom položaju ugnjetavane KLASE; Nakon ovih “urbanih” performansa, u režiji ispodcenzusne opozicije, ostaju selfiji sa ozarenim licima onih što se dokopaše prestižnih stranih univerziteta… Ono što...
Kim Jong Il – O ispravnom razumevanju nacionalizma
Važno je ispravno razumeti nacionalizam. Samo kada imaju takvo razumevanje ljudi postižu nacionalno jedinstvo, zagovaraju interese nacije i doprinose oblikovanju svoje sudbine. Nacionalizam je nastao kao ideologija odbrane interesa nacije u toku njenog nastanka i razvoja. Iako se period formiranja nacija razlikuje od slučaja do slučaja, svaki narod je društvena zajednica koja je formirana i...
Kolika je stvarna nezaposlenost u EU i SAD – Teorijsko objašnjenje
Kada se govori o nezaposlenosti u najrazvijenijim zemljama u svetu često se u našem društvu, sasvim neosnovano, spominju astronomske cifre. Ne možemo sa sigurnošću objasniti poreklo ovog trenda, pa je nejasno radi li se o laičkim pokušajima kritike kapitalizma ili prosto potrebi za utešnim izgovorima da “ni tamo ne cvetaju ruže”. Međutim, realnost je sasvim suprotna....
Katarina Antonić – Marksističko shvatanje umetnosti
Marksistička estetika je koncepcija koja nastoji da protumači smisao umetničkog stvaranja. Marksistička umetnička kritika, međutim, nije samo estetička kritika. Marksiti nisu samo kabinetski radnici nego i aktivni politički borci, stoga marksistička kritika nije samo estetička nego i društveno-politička kritika umetnosti. Mnogi značajni predstavnici marksističke estetike zauzimaju različita gledišta. Pored Marksa i Engelsa, u red najznačajnijih...
Ivan Cifrić – Odnos Komunističke partije Jugoslavije prema seljaštvu u međuratnom periodu
Relevantan činilac, koji je u konkretnom smislu uticao neposredno na masovno političko i fizičko pokretanje seljaštva, njegovo političko odvajanje od kapitalizma okretanjem protiv monarhije i ulazak u narodnooslobodilački ustanak — bio je odnos KPJ prema seljaštvu. S jedne strane, reč je o odnosu seljaštva prema marksističkoj ideologiji, a time i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Naime, od...
Vladimir Goati – Socijalni sastav komunističkih i radničkih partija u svetu
Prisustvo pripadnika različitih klasa među članstvom, biračima i rukovodiocima svih partija jeste činjenica koju je moguće empirijski verifikovati; danas ne postoji u klasnom pogledu potpuno homogena partija. Pripadnici različitih klasa i slojeva zastupljeni su i u strukturi komunističkih partija (na vlasti i u opoziciji) koje posebno vode računa o klasnoj homogenosti i insistiraju na dominantnom...
Mirjana Gross – Jezgro i periferija industrijske revolucije u Evropi
Danas je prevaziđeno mišljenje da se industrijske revolucije javljaju jedna za drugom ili jedna uz drugu, s istim obeležjima uz nebitne razlike, kao kopije britanske industrijske revolucije. Mnogi naučni rezultati pokazuju da ne postoji standardni uzorak za istraživanje industrijske revolucije na svim područjima gde se ona pojavila, nego da se pokretačke sile industrijalizacije u pojedinim...
Arghiri Emmanuel – Marksisti i nejednaka razmena
Generalno i u celini, marksisti ekonomisti nisu uspeli da reše očiglednu protivrečnost između pogoršanja odnosa razmene i zakona radne vrednosti koji, u okviru svojih fundamentalnih hipoteza, ne prihvata nejednakosti osim samo kao slučajne. Radnu vrednost bio je već modifikovao Marx teoremom o cenama proizvodnje, ali Marx, poznato je, nije imao vremena da ode dalje, kao...