Jedan jedini, jedinstveni, album iz 1965. godine uveo ga je među besmrtne. Melanholične melodije, iskreni stihovi, neobičan stil sviranja, i bolan, nekada dečački, u drugim pesmama moćan, nešto dublji tenor, na početku su ga izdvojili iz gomile mladih ,,trubadura“ folk scene šezdesetih. Imao je sve – redak talenat, očiglednu strast i poriv da urlikne svoje...
