„Dom vernosti”: kako revolucionari brinu o porodicama svojih palih saboraca

Porodice političkih zatvorenika (TAYAD) koje su postale revolucionari prateći primer svoje dece, vode neprekidnu borbu već trideset godina. Nakon trideset godina postojanja, organizacija TAYAD (Udruženje za podršku porodicama uhapšenih i osuđenih) je napravila još jedan korak u pogledu podrške porodicama  osnivanjem „Doma vernosti Sevgi Erdoan”. Osnivanje Doma je jedan od koraka ka socijalističkom društvu koje želimo. Sa Domom vernosti, koji su osnovali revolucionari suprotstavljajući se sistemu koji ostarele osobe van proizvodnog procesa prepušta smrti, bori se protiv iskorišćavanja starih i njihovog vraćanja u proces proizvodnje.

Zasigurno, za svaki problem koji se pojavi u životu postoji revolucionarno rešenje. Sve što društveni poredak čini nerešivim, sve naše probleme samo socijalizam može rešiti. TAYAD-ov Dom vernosti je primer toga.

Za skoro svaki praznik se prave vesti o domovima u kojima su starci bez ikog svog. „Nemojte i njih zaboraviti”, kažu. Jer oni žive u zaboravljenom društvu. Kapitalizam vidi kao teret sve i svakoga ko ne može da se iskoristi u procesu proizvodnje i potrošnje. Naročito velik teret čine stare osobe koje fizički nisu u stanju da rade i koje nisu u stanju da troše van troškova za zdravlje. Da umremo bili bismo slobodni, smatraju oni.

Sa druge strane, u kulturi naroda Anatolije, briga za stare i interes naroda je bez diskusije jedna od najvažnijih dužnosti. U mestima u kojima se održava narodna kultura Anatolije, skoro u svakoj kući se može pronaći deka ili baka koji tu žive do smrti. U svakoj kući  ima lepih sećanja vezanih za odnos unučadi i dede, tj. starog sa novim, prošlog sa budućim, iskustva sa znatiželjom. Da li su za bračni par koji upravlja svim kućnim poslovima i ekonomijom njihovi roditelji, koji žive sa njima, ekonomski teret ili da li briga o njima iziskuje trud, tema je o kojoj se može raspravljati. Svakako da se u domaćinstvu događaju žestoke svađe, neslaganje i sukobi. Nekada su to sukobi snaha-svekrva, nekada tast-zet, ali se sukobi prevazilaze a roditelji se nikada ne izbacuju iz kuće. Jer, očigledno postoji veoma važna osobenost, a to je vernost, jedan od kamena temeljaca anatolijske kulture. Zapravo, u osnovi, među vrednostima našeg naroda nalazi se i briga za naše stare. Način razmišljanja današnjeg društvenog poretka je izvitoperenje načina na koji se gleda na stare i iskorišćenje svega u vidu novca i profita.

U kapitalizmu pojam vernost ne postoji. Štaviše, kapitalizam je neprijatelj ideji vernosti. Vernost je kada učiniš nekome nešto iz ljubavi ili poštovanja bez ičega zauzvrat. Neko ko je veran zauzvrat očekuje jedino ljubav, a ona nije materijalna. Rad koji nema ekonomskog odgovora je suprotan suštini kapitalizma i virus  je koji se mora odstraniti.  Za kapitalizam, vernost je ime kvarta u Istanbulu.

Posmatrajući problem iz tog ugla, na kom stanovištu smo mi, socijalisti? Šta je pojam vernosti za socijaliste? Zašto nije „Starački dom Sevgi Erdoan“, već je dato ime Dom vernosti? Vernost je jedna od naprednih vrednosti anatolijske kulture. Socijalisti će pojam vrednosti koji je počeo da se gubi nestankom feudalizma kao ekonomskog poretka, poneti u budućnost i načiniće ga delom društva. Mi pretendujemo na društvo u kojem čovek ne izrabljuje čoveka, u kojem je pravi smisao ljubavi bez ličnog interesa i računa. U našem društvu visoke moralne vrednosti koje čoveka čine čovekom postaće dominantne. U celokupnom društvu ćemo tražiti odgovor na kapitalističko uništenje ljubavi, ponosa, pravde, iskrenosti, posvećenosti, slobode, vernosti i drugih vrednosti.

Dobro onda, zašto ne starački dom? Dakle, u pogledu značenja reči staranje, krije se smisao da snažni i zdravi, sa jedne strane, brinu, tj. čine uslugu i zadužuju jadne i bespomoćne. Mi se ne zaustavljamo samo na brizi o njima. Sa druge strane, profesionalna briga je profesija koja donosi novac, pa hiljade osoba zarađuju radeći ovaj posao. Međutim, vernost se ne može dobiti za novac, ne može se kupiti, vernost nema ekonomski ekvivalent, vernost ima samo ekvivalent u moralnoj uzvišenosti. Biti veran je jedan od kriterijuma za visoku moralnost. Verna osoba je pouzdana, vredna i od poverenja. Vernost je jedini način da se stane uz naše roditelje koji su godinama radili za decu, odgajivali revolucionarne potomke, spremali hranu revolucionarima, prali njihov prljav veš, trčali za decom od zatvora do zatvora. Suštinski oblik ovog odnosa uzdiže čoveka koji pokaže vernost, čini ga zrelijim i razvija ga.

Iz tog razloga „Dom vernosti Sevgi Erdoan“ nije udruženje čiji je smisao samo ne prepustiti porodice naših mučenika i zatvorenika (na milost i nemilost) sistemu. „Dom vernosti Sevgi Erdoan“ je i škola. U kapitalističkom društvu „Dom vernosti Sevgi Erdoan“ je obrazovna institucija naročito za nove generacije koje su podignute uz bolesti ovog društva. Tamo se može naučiti ljubav prema čoveku, strpljenje, rad i vernost. Dom vernosti je jedna od škola koja će stvoriti novog čoveka.

Najveće osiguravajuće društvo je narodno osiguranje, drugarsko osiguranje

Stare osobe u situaciji u kojoj neće moći da se staraju same o sebi, u ovom sistemu, prepuštaju se smrti. Osloboditi se starih ljudi koji su postali materijalni teret, postaje pravi teret. Suštinska razlika postoji između kapitalizma i socijalizma. Osnova kapitalizma je izrabljivanje-potrošnja-profit, a osnova socijalizma je čovek-proizvodnja-raspodela. Kao što se suštinske razlike nalaze u mnogim stvarima, one se ispoljavaju i u temi staranja o starima.

Socijalisti su ovu temu rešili idući među ljude. U Ustavu Sovjetskog Saveza nalazi se i ovaj član: „Građani SSSR-a imaju prava na staranje u starosti, bolesti ili gubitku radne sposobnosti. Ovo pravo, plaćanje socijalnog osiguranja radnicima i funkcionerima od strane države, besplatno zdravstvo za radništvo i veliki broj domova za staranje na raspolaganju radnog naroda su zagarantovani.“

Pravo na staranje je jedno od osnovnih prava i garantuje ga država zato što postoji proleterska vlast, a sve što je za narod u okviru je revolucije. U današnjem društvenom poretku nema individualne, lične i ljudske sigurnosti za bilo šta što se uradi. Ako uzmete zdravstveno osiguranje, osigurali ste se protiv jedne bolesti, ali protiv druge ne. Što se tiče brige za stare, u staračkim domovima čekaju smrt odvojeni od voljenih osoba i od drugih ljudi. Socijalističko iskustvo iz prve zemlje socijalizma – Sovjetskog Saveza – ovako je posmatralo brigu o starima:

„Mesečna penzija plaća se muškarcima od 60 godina nakon službe od najmanje 25 godina i ženama od 55 godina nakon službe od najmanje 20 godina.“

Čovek mora imati pravo na brigu u starosti. Ovo je moguće ostvariti u okviru kolektivnog života naroda. Ono što je danas TAYAD želeo učiniti stvaranjem „Doma vernosti Sevgi Erdoan“ je da se pokaže vernost našim starima. Jer svaki čovek u našim redovima mora da se oseti sigurno.

Naše najbolje osiguranje su revolucionari, pripadnici Fronta i drugovi.

Narode naš od 7 do 70 godina, treba da se osećate sigurno i bezbedno  u svakom starosnom dobu.

Hendikepirani i penzioneri ne mogu se isterati iz društvenog života, a prava se garantuju svima koji učestvuju u društvenom životu. U demokratskoj narodnoj republici se obezbeđuje život na najbolji način svima koji su ostali hendikepirani ili su se našli u situaciji da ne mogu raditi iz razloga kao što su nesreća na radu, penzionisanje, bolest, gubitak radne sposobnosti i sl.

U prethodnom režimu kojem je oblik dala eksploatacija i želje kapitala za profitom, starost, hendikepiranost, penzionisanje i neproduktivnost je ime pod kojim se ljudi isteruju iz društva.

Narodna republika uzima u obzir društveni doprinos i dug, te za radnike stvara okruženje u kojem će ljudi koji su godinama svojim radom doprinosili društvu uživati poštovanje i ljubav, a sa ekonomskog stanovišta udoban i miran život; dok hendikepiranima pruža mogućnosti za aktivno učestvovanje u društvenom životu.

„Dom vernosti Sevgi Erdoan“ je izgrađen na temelju ovih principa. Članovi TAYAD-a će svakog utorka održavati „dan vernosti“ kada će umetnici, učenici, radnici u javnoj službi, advokati, pisci, radnici moći da posete Dom vernosti, interesovati se za naše porodice koje su u njemu smeštene i na taj način dati korak u borbi za stvaranje novog čoveka. Cilj u osnovi nije da se rad u Domu vernosti olakša ili raspodeli, ili da se njegovim stanarima ulepša dan. Tako je, kolektivizacija Doma vernosti i dobro provođenje vremena sa njenim stanarima je lepa stvar. Međutim, to nije osnovni cilj „dana vernosti“. Osnovni cilj je napredovanje putem stvaranja novog čoveka i stvaranje mogućnosti za tako nešto. Iz tog razloga, u „Domu vernosti Sevgi Erdoan“ očekujemo sve one koji su zainteresovani da pronađu novog čoveka.

Dom vernosti je jedan korak ka pobedi…

Source: http://yuruyus-info.org/2016/08/sevgi-erdogan-vefa-evi-tayadli-ailelerimize-vefa-borcumuzdur/

Ostavite komentar