Budite srećni sto nikada niste bili, i necete biti na ostrvu Hart.

Od oko 7 miliona žitelja Njujorka, nekoliko hiljada ljudi umre svake godine u gradskim bolnicama, sami, bez novca i/ili bez porodice. Ali priče ovih ljudi ne završavaju njihovom smrću. Šta grad čini sa njihovim telima, i gde završavaju? Odgovor je na ostrvu Hart.

Hart ostrvo se nalazi u zapadnom delu Long Ajland moreuza, nekoliko milja od obale Bronksa, i samo malo dalje od Kvinsa. Ovo malo ostrvo od 131 jutra zemlje, je nenaseljeno godinama. Barem ne živima. Od 1869, grad Njujork koristi ostrvo kao groblje za one stanovnike koji ne mogu priuštiti sahranu drugde. Groblje trenutno zauzima 101 od 131 hektara na ostrvu, i predstavlja najveće porezom finansirano groblje u svetu.

Više od 850.000 ljudi je sahranjeno na ostrvu Hart, a svake godine se iskopa oko 2000 novih raka.
Procenjeno je da mala deca sačinjavaju trecinu sahranjenih, i pokopani su u masovnim grobnicama.
Deca su pokopana u rovovima od po 1000, dok su odrasli, čija tela rođaci ponekad traže natrag, pokopani u tri sekcije rovova od po 50 tela. Ako želite da saznate da li je neko vama poznat sahranjen tamo morate potražiti odgovor u zapisima koje održava Gradski ured za korekcije koji upravlja ostrvom.

Zbog troškova sahranjivanja oko 2000 tela, ili delova tela, godišnje, za taj posao grad koristi zatvorenike gradskog zatvora sa ostrva Rikers. Zatvorenici se do Hart ostrva prebacuju trajektom, a plaćeni su 50 centi po satu da obavljaju sahrane. Od 1950ih, tela se sahranjuje bez ceremonije, a grobovi nisu označeni.

Grad generalno ne dozvoljava posetiocima, novinarima, niti turistima da posete još uvek prisutne istorijske znamenosti na ostrvu, navodeći bezbednosne razloge, zbog činjenice da zatvorenici rade tamo. Jedini izuzeci napravljeni su za članove porodica preminulih, pa čak i u tom slučaju, poseta mora biti zakazana preko Odeljenja za korekcije, i nije im dozvoljeno da posete grobove bez pratnje.

Bonus činjenica:

Legenda kaže da je ostrvo ukleto. To naravno nije slučaj. Ali ako bi ste bili vlasnik kuće na ostvru Hart (što opet nije slučaj jer ostrvo je nenaseljeno), ne bi ste mogli prodati nekretninu bez da obavestite potencijalnog kupca o tome.
Sudski sistem Njujorka, u jednom od sudskih slučajeva, konkretno Stambovski vs. Akli, doneo je odluku da ukoliko prodavac ne reklamira svoju kuću kao ukletu, (a dugogodišnja pisanja lokanih medija govore suprotno), i ne obavesti kupca o mogućem prisustvu duhova, kao što se desilo u gore pomenutoj parnici, kupac ima pravo na povratak depozita.