SAD optužene za skrivene namere u hapšenjima u FIFA

SAD optužene za skrivene namere u hapšenjima u FIFA
Izvor: Wikimedia.org
Izvor: Wikimedia.org

Dok ljubitelji fudbala širom sveta nastavljaju da izražavaju bes prema FIFA, nakon hapšenja starijih zvaničnika zbog optužbi za korupciju, nameću se pitanja o trenutku u kom se hapšenja dogodilo i javljaju pretpostavke da je istraga koja je inicirana od strane SAD-a deo šire političke igre.
Vest od srede, da su zvaničnici FIFA umešani u nešto što se čini kao još jedan skandal sa korupcijom, navela je mnoge političare i stručnjake da pozovu šefa svetskog fudbala, Sepa Blatera, da podnese ostavku – što bi doprinelo tome da se fudbal oslobodi reputacije nečasnih i mutnih tajnih dogovora.
I dok su zahtevi da se ova nekada lepa igra opere od svoje ružne novije istorije opravdani, neki pozivaju i na dublji uvid u događaje i postavljaju pitanja o političkoj pozadin hapšenja.
Činjenica da su švajcarski istražitelji sproveli hapšenje na zahtev američkih vlasti, dovela je do pitanja šta potencijalna korupcija u FIFA znači za SAD.
Američki državni tužilac Loreta Linč pravda ovu akciju time da su hapšenja povezana sa dugogodišnjom „korupcijom koja je osiona, sistemska i duboko ukorenjena kako u inostranstvu tako i u SAD“ i da „zahvata najmanje dve generacije fudbalskih zvaničnika koji su, kako se čini, zloupotrebili svoje položaje da bi stekli milione dolara od podmićivanja“.
Međutim, pre nego što se prašina slegla, najavljeno je da švajcarske vlasti pokreću zasebnu istragu vezano za održavanje Svetskog kupa u Rusiji 2018. i Kataru 2010, a predstavnici su rekli da je zakonski postupak pokrenut zbog „sumnje na kriminalno upravljanje i pranje novca.“
Umešanost SAD-a u hapšenje privuklo je pažnju predsednika rusije Vladimira Putina, koji preispituje zašto se vlasti u Vašingtonu mešaju u nešto što su naizgled međunarodna pitanja. „Čudno je to da su hapšenja sprovedena na zahtev SAD-a. Ko je optužen za korupciju? Međunarodni zvaničnici. Pretpostavljam da je neko prekršio određena pravila, ne znam. Sigurno je da to nema veze sa SAD. Ti zvaničnici nisu građani SAD-a. Ako se nešto dogodilo – nije se dogodilo u SAD i nema nikakve veze sa njima“.
Momenat kada se hapšenje zbilo, dan pre nego što je FIFA trebalo da održi godišnji kongres i glasa za to ko će predvoditi organizaciju u naredne četiri godine, takođe je probudio sumnju nekih stručnjaka.
Dok zvaničnici tvrde da je za tajming zaslužna činjenica da je većina zvaničnika FIFA koji su pod istragom bila tada u Cirihu zbog konferencije, drugi, uključujući Vladimira Putina, sugerisali su da je to deo pokušaja da se potkopa namera sadašnjeg šefa FIFA Sepa Blatera da se održi na čelu organizacije i naredne četiri godine. „U pitanju je još jedan jasan pokušaj SAD-a da proširi svoju jurisdikciju na ostale države. Ne sumnjam da je u pitanju pokušaj da se ne dozvoli gospodinu Blateru da bude ponovo izabran za predsednika FIFA, što je ozbiljna povreda mehanizma rada međunarodnih organizacija“.
Putin je naveo da su slučajevi Edvarda Snoudena i Džulijana Asanža primer pritiska na druge zemalje da donose odluke koje će zadovoljiti američke političke interese. „SAD koristi ovakve metode da postigne spostvene ciljeve. I to rade nezakonito. Maltretiraju ljude. Nije isključeno da se isto dešava vezano za FIFA. Iako ne znam kako će se to završiti, činjenica da se događa uoči izbora glavešine FIFA ukazuje na takve namere“.
Sumnju je pospešio i novinar Die Velta, Klemens Vergin, koji je napisao da je iznenađujuće da su SAD preduzele tako drastične korake po tom pitanju, uzimajući u obzir „koliko malu ulogu igraju u međunarodnom fudbalu“.
Drugi su istakli da događaji u FIFA stvaraju zgodnu dimnu zavesu dok je američki predsednik Barak Obama u poseti Nemačkoj, koja se dešava uoči aktuelnog BND-NSA špijunskog skandala, gde su nemačke obaveštajne službe optužene za nelegalno deljenje informacija sa američkim kolegama.
Dok je pažnja u početku bila usmerena na predsednika FIFA Sepa Blatera, za koga se pre ovakvog razvoja događaja smatralo da je obezbedio sebi još jedan mandat, istaknuto je da Rusija i Katar možda ipak najviše gube ovim hapšenjima vezanim za korupciju, zato što im je pravo da budu domaćini Svetskog kupa dovedeno u pitanje.
Švajcarska istraga o dodeljivanju domaćinstva Svetskog kupa 2018. i 2020, dovela je do velikog broja zahteva da se glasanje ponovi i da se osigura od bilo koje vrste korupcije.
Skandal u FIFA odigrava se u pozadini jedne od najvećih kriza u odnosima Rusije i SAD-a poslednjih decenija, dok jedni druge optužuju za nepropisno ponašanje vezano za konflikt u Ukrajini.
Tom Montag, u svom članku „Rusija i Katar: gubitnici skandala u FIFA“ za magazin Politiko, pisao je o uticaju koji aktuelna politika ima na fudbal, istakavši da će nedavna hapšenja uticati na dalje pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije. „Jedino što je sigurno vezano za dalja dešavanja u organizaciji je to da će doći do otkića mnogo eksplozivnijih od jutrašnjih vesti – otkrića koja bi mogla da ugroze finala sledeća dva Svetska kupa, da pogoršaju političku krizu između istoka i zapada i dovedu do desetina potencijalno pogubnih korporativnih tužbi… Ako je iko u to sumnjao, događaji od srede potvrdili su da je fudbal duboko zagazio u područje realpolitike“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.