Imperijalizam kao živa, aktivna delatnost, kao metod penetracije kapitalizma u kapitalistički još neosvojene zemlje, kao etapa u razvoju i održavanju kapitalizma u metropolama, predstavlja jednu vrlo rafinovanu i komplikovanu političku delatnost. Imperijalizam, u svojim najraznovrsnijim manifestacijama, u borbi za očuvanje i sprovođenje osnovnih imperijalističkih interesa mora često, i protiv svoje volje, da modifikuje svoje težnje i potrebe, da bi u neprekidnom vrtlogu i izukrštavanju raznih suprotnosti najlakše mogao da nađe pravi put i najbolju mogućnost za efikasno sprovođenje osnovnog interesa. Sve su ovo problemi pred kojima stoji imperijalistička politika, i čije rešenje–sem ostalog–zavise od njene veštine, elastičnost, spretnosti i odlučnosti. Moderni imperijalizam je rezultat određenih zakona kapitalističke privrede. Njegov kategorički imperativ je: ekspanzija, inače slom.
…
Okupacija Bosne bila je prolog imperijalistiñkoj politici na Balkanu. Aneksija, trideset godina kasnije, bila je već početak aktivnog raščišćavanja imperijalističkog odnosa. A za to vreme narodi na Balkanu su krvavili. Za svoj račun manje, za račun velikih sila više.
…
Borba tih dveju sila¹, koje su krojile granice i želele da određuju pravac nacionalnih politika malih država, i time ih potčinile i uvukle u sistem svoje politike, onemogućila je jedan solidan i jak savez svih malih balkanskih država, koji je jedini i mogao da se stvarno bori sam, bez ičije pomoći, za slobodu i nezavisnost balkanskih naroda.
…
Ceo balkanski politički kompleks od Berlinskog kongresa do sarajevskog atentata predstavlja borbu naroda za oslobođenje, borbu imperijalizama između sebe, i borbu imperijalizama pomoću i preko pojedinih balkanskih naroda.
…
Bosna i Hercegovina bile su samo deo balkanskog kompleksa. Okupirane 1878, one su postale važna politička i strategijska pozicija nemačko-austrijskog ekspanzivnog plana… Bez toga nemoguće je razumeti Mladu Bosnu. Ono šta je važno u vezi sa pitanjem ratne odgovornosti jeste činjenica da je sarajevski atentat jedna od reakcija na tu politiku, i to reakcija koja je nužno morala da proizađe iz celog kompleksa, kao što i čitav niz atentata i terorističkih akcija reagirao na imperijalističku politiku velikih sila u kolonijama.
…
Videlo smo, kako se od velikih svetskih suprotnosti, u traženju najpovoljnijeg rešenja, u stvari u želji za etapnim rešenjima, problem imperijalističkih suprotnosti sveo na Balkan, i još dalje na unutrašnju konsolidaciju i jačanje Austro-Ugarske, pri čemu je Bosna kao politička i strateška tačka igrala važnu ulogu… Borba za kolonije bila je, u jednom času istorije, dobila vid borbe za Bosnu i Hercegovinu, a borba za Bosnu dobila je svoj pravi smisao borbom za kolonije i svetsku prevlast. U tom smislu, i samo u tom smislu, sarajevski atentat kao deo borbe za Bosnu, jeste i jedan od uzroka rata, a odgovnost za rat leži isključivo na onima koji su tu borbu za Bosnu vodili, a ne na Mladoj Bosni koja je htela da Bosna i Hercegovina bude slobodna i nezavisna…

---

1. Rusije i Austrije ↩