Tokom boravka u zatvoru, u Terezinu, gde je bio zatočen za vreme istrage povodom atentata na Franca Ferdinanda, Gavrilo Princip napisao je svoj jedini literarni rad, koji je nosio političku poruku. Stihove je ispisao kašikom na zidu, kao poruku ostalim zatočenicima. Pesma je prvi put objavljena u martu 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u listu “Zvono”, pod naslovom “Sarajevski atentat 1914″.

–

Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.

I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.

Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.

Al’ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
“Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!”