Ciprasova vlada, osim što ima problema da obezbedi neophodnu parlamentarnu većinu koja bi usvojila ponižavajuće reforme grčke ekonomije, takođe ima i poteškoće da ispuni uslov zalaganja vlasništva u visini od 50 milijardi evra. Budući da je tokom pregovora napomenuto da Grčka nije u mogućnosti da privatizacijom obezbedi više od 17 milijardi, onda je jasno o veličini tog problema.

Grčka vlada se ovde suočava sa novim poniženjem: šta se još može prodati? Prema izjavi jednog od zvaničnika grčke vlade u Atini, to bi mogle da budu građevine, zemljišne površine, pa čak i ostrva. Napomenuo je i da na mnogim ostrvima ima drevnih ruševina antičke Grčke koje bi se takođe našle na prodaji.

Ideja o prodaji spomenika istorije i kulture nije nova. Još 2010. godine, dva parlamentarca iz vladajuće partije kancelarke Angele Merkel, Josef Šlarman i Frank Šefler, tražili su da se dug otplati novcem od prodaje ostrva i spomenika kulture poput Akropolja i Partenona.