Osiromašeni uranijum izaziva ozbiljne zdravstvene probleme civilima i vojnicima, i uništava životnu sredinu, ali su SAD, Francuska i Velika Britanija blokirali predlog Generalnog sekretara UN-a, da se zabrani njegova upotreba.

Kon Hallinan, stručnjak za spoljnu politiku Berkli univerziteta izjavio je za Pres TV da je potvrđena upotreba osiromašenog uranijuma prilikom bombardovanja Iraka, Kosova i Libije.

“Ono što ljudi ne shvataju je, da osiromaseni uranijum nije visoko radioaktivan sam po sebi, no kada eksplodira, ona se pretvara u prah, a problemi počinju kada ljudi dođu u dodir sa njim preko vode i hrane, ili udišući ga. Znamo da oštećuje koštanu srž i hromozome. Takođe je vrlo visoko toksičan metala, tako da oštećuje bubrege i jetru takođe”, izjavio je Halinan.

Svetska zdravstvena organizacija se izjasnila protiv njegove upotrebe jer ima rok trajanja od 4,4 milijardi godina. Kada uđe u životnu sredinu, u osnovi je tamo zauvek, ljudi su ga piju i kupaju se u njemu, a dugoročni efekti su veoma ozbiljni po zdravlje.

Ciljevi napada na Libiju, Srbiju i Irak su navodno bili zaštita civila, a osiromašeni uranijum je zapravo doveo civile, pa čak i same vojne trupe u veliku opasnost. Američki vojnici su na kraju prvog Zalivskog rata kontaminirani ovim česticama, jer su se peli na iračke tenkove koji su bili uništeni nombama sa osiromašenim uranijumom i slikali se na njima.

No, glavni problem za civile je da ako osiromaseni uranijum promaši cilj i ne eksplodira, odlazi veoma duboko u zemlju i kada kiša padne počinje širenje u životnu sredinu, i zalihe vode.

Pododbor UN-a pozvao je na zabranu osiromašenog uranijuma kao ​​municije u suprotnosti sa Ženevskom konvencijom i Povelje UN-a, ali je akcija bila blokirana od strane Francuske, Britanije i SAD.