Degutantni „humor” Šarlija Ebdoa udara po izbeglicama

Francuski list „Šarli Ebdo” (Charlie Hebdo) poznat po svom humoru veoma lošeg ukusa na čijoj su se meti našli prvenstveno muslimani zbog čega ne samo da je postao poznato kao propagator islamofobije već je dovelo i do masovnog ubistva u kojem je stradalo 12 članova redakcije, opet je šokirao svet svojim manjkom takta. Ovog puta žrtva njihovih gorkih šala je Ajlan Kurdi, dečak koji se udavio pokušavajući da dosedne obale Grčke.

Objavljena su dva stripa. Na naslovnoj stranici se može videti tekst: „Izbeglica dobrodošlica!”, na slici je beživotno telo dečaka uz tekst „Tako blizu cilja…” i reklame za Mekdonalds na kojoj piše: „Promocija! Dva dečija menija za cenu jednog”.

Ni druga slika nije mnogo bolja. Na njoj kaže: „Dokaz da je Evropa hrišćanska. Hrišćani hodaju po vodi, a muslimanska deca se udave”.

Šarli se brani pozivanjem na slobodu govora, koja se u njihovom slučaju svodi na slobodu vređanja sa sumnjivim političkim ciljevima. Ista sloboda govora nije važila za niz osoba koje su putem društvenih mreža dale komentar vezan za ubistvo članova Ebdoove redakcije, poput: „Šta poseješ to i požanješ”, koje su optužene za „zagovaranje terorizma”. Sloboda govora je relativna u odnosu na političke interese vladajuće elite, a Šarli Ebdo na njoj i islamofobičnim ubeđenjima građana ostvaruje profit i svetsku notornost.¹

Strip je napravio i buru na društvenim mrežama na kojima se pokrenuo talas negodovanja. Na Tviteru je aktuelan haštag #JeNeSuisPasCharlie („Ja nisam Šarli”) kroz koji korisnici izražavaju svoj protest.

Konačno, kada se digne glas protiv ovakve „slobode govora” i protiv propagiranja kulturnog imperijalizma prikrivenog lošim humorom, optužuju nas da smo glupi i da nismo razumeli suptilnu kritiku Zapadnog kapitalizma, a naročito smo glupi jer zapravo ne shvatamo da je ovo kritika islamofobije. Zašto je onda islamofobima smešno i nikome drugom?