Nakon prekjučerašnje izjave visokih hrvatskih zvaničnika da će Hrvatska toplo ugostiti izbeglice, a potom i one premijera Zorana Milanovića da će izbeglicama biti dozvoljeno da prođu kroz Hrvatsku i nastave svoj put ka zapadnoj Evropi, bilo je potrebno sačekati svega par sati kako bismo iz Hrvatske dočekali izjave suprotne tome.

Evropska Unija nije gubila vreme, pa je u toku noći već podelila packe hrvatskim političarima zbog lakomislenih izjava, te smo dočekali jutro uz saznanje da Hrvatska neće dozvoliti izbeglicama da nastave put ka centru imperije.

Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić je izjavio da će izbeglice morati da traže azil u Hrvatskoj, dodavši da su vlasti obezbedile prolaz do prihvatilišta u okolini Zagreba.

Potom je premijer promrljao nešto o “ograničenim sredstvima” Hrvatske, da bi u toku noći hrvatske vlasti zatvorile sve granične prelaze sa Srbijom.

Ni Hrvatska ni Mađarska nisu finalne destinacije izbeglica, pa se čini nelogičnim što obe države zatvaraju sopstvene granice. Obe su države ulaskom u EU deindustrijalizovane, ekonomski opustošene i dovedene u stanje dužničkog ropstva, te nemaju potrebu za strahom mogućih od pridošlica, no marionetskim režimima obe države je naloženo da zaustave dotok izbeglica u zapadnu Evropu.

Podršku takvim potezima hrvatske i mađarske vlasti pronalaze u nacionalistički obojenim masama, koje, naivno, još uvek veruju da su “njihove” granice zapravo njihove.

Sa druge strane, evropski modni slogan “Izbeglice dobro došli”, čini se kao neukusna šala, s obzirom da u praksi Evropa privremeno ukida Šengen, uvodi pogranične kontrole, obustavlja vozne linije ka Balkanu, tretira izbeglice kao marvu, a predsednik Francuske Fransoa Oland upozorava i na mogućnost trajnog ukidanja Šengena.

Oduvek nam je bilo jasno da su evropske vrednosti izgrađene na, konkretno, akumulaciji kapitala, profitu, kolonijalizmu, imperijalizmu i rasizmu, no, nažalost, masama izloženim medijskom diktatu liberalizma, bilo je potrebno to pokazati i u praksi.

Stoga, nemojte se dati prevariti kada se tzv. “Evropljani” pozivaju na humanitarizam i njihove vrednosti, koje su narodi Afrike, Azije i Latinske Amerike najbolje okusili na svojoj koži, a izjave Milanovića, Orbana i ostalih lokalnih knezova ne uzimajte za ozbiljno, jer je njihov stepen autonomije pri donošenju značajnih političkih odluka koliki i onaj vojnih hunti, postavljenih od strane SAD, u afričkim zemljama.

Srpska vlada je tu odigrala najprogresivniju ulogu, moramo priznati. Ne zato što su, tobože, vođeni humanističkim principima, već, naravno, iz proste ekonomske računice i interesa.

Međutim, pravi heroji su građani Srbije,  koji se solidarišu sa potlačenima i marginalizovanima širom sveta, što je, više nego jasan, znak da u “sukobu civilizacija”, odnosno konfrontacije Trećeg i Prvog sveta, periferije i centra, potlačenih i tlačitelja, Imperija nikada ne može računati na nas.