Svim čitaocima želimo sretan Dan Republike – praznik koji je na srcu svim iskrenim patriotama, antifašistima, republikancima, Jugoslovenima.

Ovaj praznik ustanovljen je u znak obeležavanja Druge sednice Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održane 29. novembra 1943. godine u Jajcu, na kojoj se formiraju prvi elementi državnosti nove, federativne, demokratske Jugoslavije. U Srbiji je ovaj praznik zvanično obeležavan sve do četničkog puča 5. oktobra 2000 godine, nakon kojeg je ubrzo ukinut.

Ovom prilikom prenosimo kratak izveštaj koji je Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije (CK KPJ) poslao SSSR povodom održavanja Druge sednice AVNOJ-a u Jajcu.

CK KPJ Moskvi o Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu
30. novembra 1943.

Koncem novembra održano u Jajcu Drugo zasedanje AVNOJ-a posle skupština zemaljskih veća Slovenačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Sandžaka i Crne Gore. Od 208 izabranih delegata svih naroda prisutno 142 koji su doneli i punomoćja i za ostalih 66 delegata sa pravom glasa. Sastav nacionalnih delegacija pokazuje da je nar. osi. pokret naj- šire okupio ljude svih demokratskih grupa; a rad zasedanja bio vanredna manifestacija najpunijeg jedinstva i bratstva svih naroda Jugoslavije. Glavni referat o razvitku nar. osi borbe naroda Jugoslavije u vezi s međunarodnim događajima održao Josip Broz Tito i prihvaćen uz najveće ovacije i oduševljenje. — Bosanski delegat dr. Vojislav Kecmanović prvak SDS (Samostalna demokratska stranka) predložio deklaraciju Veća i tri važne odluke.

— Prva, AVNOJ se konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno pretstavničko telo čije pretsedništvo imenuje Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije s karakterom, privremene vlade
— Druga postavlja federativni princip uređenja Jugoslavije
— Treća oduzima sva prava izbegličkim vladama i zabranjuje dolazak u zemlju kralju Petru do oslobođenja cele zemlje kad će narod rešiti pitanje kralaj i monarhije.

Usvojene i druge važne odluke. Na predlog slovenačke delegacije uvodi se u NOV naziv Maršala Jugoslavije. Novoizabrano pretsedništvo AVNOJ-a dodelilo na predlog Slovenaca i uz duge burne ovacije Veća taj naziv vrhovnom komandantu Titu.

Pretsedništvo koje je na Veću izabrano broji 64 člana — pretsednik dr. Ivan Ribar, potpretsednici Moša Pijade, Antun Augustinčić, Josip Rus, Marko Vujačić i Dmitar Vlahov, sekretari Rodoljub Čolaković i Radonja Golubović i 56 članova pretsedništva. Pretsedništvo imenovalo Nacionalni komitet sledećeg sastava: pretsednik i poverenik narodne odbrane maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, potpretsednici Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar, koji je i poverenik za informacije i Božidar Megovac, poverenici: spoljnih poslova dr Josip Smodlaka, unutrašnjih poslova Vlada Zečević, prosvete Edvard Kocbek, narodne privrede Ivan Milutinović, finansija Dušan Sernec, saobraćaja Sreten Žujović-Crni, zdravlja dr. Milivoj Jambrišak, ekonomske obnove Todor Vujasinović, socijalne politike dr. Anton Kržišnik, sudstva Frane Frol, ishrane Mile Peruničić, građevina dr. Rade Pribićević, šuma i ruda pukovnik Sulejman Filipović.