U nedelju, 29. novembra, stotine hiljada ljudi od Australije do Paragvaja se pridružilo najvećem protestu u istoriji protiv klimatskih promena, poručujući svetskim liderima koji se okupljaju u Parizu da “Nemamo drugu planetu.” Daćemo kratak izveštaj o ovim dešavanjima, a potom izneti i naše mišljenje o ovom problemu.

U francuskoj prestonici, gde su demonstracije zabranjene od strane vlasti, nakon napada 13. novembra u kojima je poginulo 130 ljudi, aktivisti su izneli 20.000 cipela na Trg Republike koji simbolizuju demonstrante, a među njima i par cipela koje pripadaju papi Franji, koji je veliki zagovornik borbe za sprečavanje klimatskih promena.

Preko 2.000 protesta je održano u raznim gradovima širom sveta, uključujući London, Sao Paolo i Nju Jork, uoči konferencije UN-a o klimatskim promenama koja se održava u Parizu u periodu od 30. novembra do 11. decembra a kojoj prisustvuje oko 150 država i šefova vlada.

Širom sveta demonstranti su marširali obučeni kao polarni medvedi ili pingvini, i uzvikivali parole kao što je ”Pravda za klimu!” Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo „Nemamo drugu planetu“ i „Kažimo ne paljenju šuma zbog električne energije“.

U Londonu se po rečima organizatora okupilo oko 50.000 demonstranata kojima se pridružio i lider opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin, koji je rekao da je broj ljudi na protestu impresivno visok obzirom na kišno vreme u Londonu toga dana. Skoro sve demonstracije su protekle mirno, ali je policija za razbijanje demonstracija ispalila suzavac i sukobila se sa demonstrantima na Trgu Republike u Parizu, jer je bila na snazi zabrana okupljanja.

Francuski predsednik, Fransoa Oland, kritikovao je proteste kao skandalozne jer se dešavaju usled cveća i sveća koji u ostavljeni za nastradale u napadima od 13. novembra. Organizatori kažu da se nadaju da će proizvesti pravno obavezujući sporazum koji bi obavezao i bogate i zemlje u razvoju da zaustave emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte, odgovoran za zagrevane planete.

Godina 2015. ostaće zabeležena kao najtoplija godina od kada se vrše merenja i oštra akcija protiv emisije ugljenika u vazduh je više nego neophodna. Saiba Suso, dvadesetšestogodišnja aktivistkinja, kaže da su siromašni najviše izloženi riziku. „Mi plaćamo cenu a nismo uzrok. Industrijski razvijene zemlje nam mnogo duguju.“

Stav redakcije Princip.info po pitanju klimatskih promena je sledeći – iako nam je jasno da je nauka kao jedan od glavnih motora emancipacije danas stavljena pod jaram profita i vrlo često služi širenju propaganda u cilju pravdanja statusa quo, klimatske promene su realnost. To znamo ne samo iz činjenice da se skoro celokupna naučna zajednica, osim upravo onih instituta koji su direktno finansirani od strane najreakcionarnijih krugova u zemljama imperijalističkog centra, slaže oko ovog pitanja, već i zato što su marksistički ekonomisti odavno predvideli problem komodifikacije prirodne sredine u kapitalizmu. Kada se prirodna sredina shvati kao roba koja se može neograničeno eksploatisati ne postoje unutrašnje zapreke koje će taj process zaustaviti. Ukoliko se kapitalistički sistem ne sruši dovešće do biološkog nestanka ljudske vrste.

Prema tome, ekološka kriza je u dubokoj vezi sa sadašnjom krizom svetskog kapitalističkog sistema. Iako podržavamo verovatno iskrene pobude protestanata širom planete, smatramo da je očekivanje od lidera svetskih kapitalističkih sila da dogovorom obuzdaju ekonomsku neman koja guta čitavo čovečanstvo u svom samrtnom ropcu izuzetno naivna stvar i odraz nepoznavanja osnovnih društvenih zakonitosti.

U borbi protiv klimatskih promena danas je prva i najvažnija stvar identifikovati svetski kapitalistički sistem kao nezaustavljivu profitersku mašineriju koja na svom maršu ka samouništenju melje kako ljudska bića tako i njihovu biološku sredinu. Nikakve kozmetičke promene u ovom momentu neće dovesti do zaustavljanja ekološkog kolapsa i neophodno je hitno napraviti radikalni iskorak u smislu zbacivanja jarma kapitalizma i profitnog motiva sa nauke kao jedinog oruđa koje nam može obezbediti ekonomski opstanak uz ekološko očuvanje životne sredine. Srednjoklasni “prvosvetaški” aktivizam za nas predstavlja samo odraz naivnosti ili nespremnosti da se pogleda zastrašujućoj realnosti u oči.

Ono što bismo na kraju dodali jeste da je u simboličkom smislu protest u Parizu bio verovatno i najznačajniji. Besprizorne izjave predsednika Olanda o tome kako se protestanti svojim okupljanjem rugaju žrtvama napada na Pariz samo su odraz dosada neviđenog straha u krugovima vladajuće elite od bilo kakvih oblika protesta pa makar oni bili i najmirniji. Takođe, Oland je ovim potcrtao već odavno uočenu tendenciju Zapadnih sila ka uvođenju totalne uprave i suspendovanju građanskih prava i sloboda. Paradoksalno, ovo se dešava u isto vreme kada te iste Zapadne sile u ime te puke fikcije prava i sloboda devastiraju Bliski Istok i vrše neviđene pokolje nad civilnim stanovništvnom. Olandu je jasno da je u ovom trenutku simbolika napada na Pariz, kao izgovor za vojnu intervenciju i još veće masakre, bitnija od briga za opstanak ljudske vrste na zemlji.

U zaključku, naglašavamo da se od svetskih lidera kako na polju klime tako i na polju ekonomije ne može očekivati nikakav ozbiljniji pomak zbog strukturne krize socioekonomskog sistema kome oni slepo veruju i koga će uvek stavljati na prvo mesto. Borba za očuvanje životne sredine je isključivo stvar svetskog proleterijata koji se mora mobilisati u svrhe svergavanja kapitalizma i svog osiguravanja biološkog a potom ekonomskog opstanka.