Kim Rion-Hui, Severnokorejka koja je prebegla u Južnu Koreju, kaže da su je na taj potez nagovorili Južnokorejci koje je upoznala u Kini, a na održanoj konferenciji za novinare je izrazila želju da se vrati na sever.

Kim je otputovala iz Severne Koreje za Kinu u maju 2011. godine, da poseti rodbinu, a tokom boravka upoznala je „krijumčare” preko kojih je došla u Južnu Koreju.

Prema njenom svedočenju, ljudi koje je upoznala u Kini su je prevarili, rekavši joj da će u Južnoj Koreji brzo zaraditi veliki novac, i steći pravo na pasoš, s kojim će moći slobodno da putuje po svetu.

Ubrzo nakon dolaska u Južnu Koreju, Kim je uvidela da je „napravila grešku”, i zatražila je od južnokorejskih vlasti da joj dozvole da se vrati kući. Međutim, njen zahtev je odbijen, na osnovu zakona kojim se zabranjuje disidentima da napuste zemlju dok ne steknu državljanstvo, kao i putovanje u zemlju porekla, nakon toga.

Prema lokalnoj novinskoj agenciji OMN, Kim je nakon toga imala dva pokušaja samoubistva, ali je na konferenciji za štampu izjavila da je to učinila u stanju očaja, a sada ima volju za životom i boriće se za povratak u Pjongjang.

Od 24. februara, Kim svakodnevno protestuje ispred Ministarstva ujedinjenja, i kontaktira razne novinske agencije, u nadi da će joj pomoći.

Rekla je novinarima da je diplomirala u školi za modni dizajn na severu, da je imala solidan posao, kao i da je udata i da ima odraslu kćerku.

Takođe je saopštila da bi rado špijunirala za Severnu Koreju, ako bi se za taj zločin kažnjavalo deportacijom.

Ona kaže da ljudi u Južnoj Koreji ne znaju ništa o životu u Severnoj Koreji, i da je odmah po dolasku u Seul bila iznenađena prizorom brojnih beskućnika u gradu.

Kim kaže da nikada nije videla beskućništvo u Pjongjangu i da isprva nije razumela kako je moguće da ti ljudi nemaju dom. Po njenoj priči, u Severnoj Koreji može jedino da se desi da se stariji ljudi izgube, ali bi im i u tom slučaju svako pomogao i otpratio ih kući.

„Bila sam iznenađena da beskućnici u Južnoj Koreji ne traže svoje roditelje, braću i sestre”, rekla je ona, navodeći da je živela u socijalističkoj zemlji 42 godine.

Njena priča je iznenadila mnoge svetske medije, a čak su i korporativni mediji pustili kratku reportažu o njenom slučaju, naravno uz odgovarajući propratni komentar.