Džon Erlihman, savetnik bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, objasnio je u intervjuu sa novinarom Danom Baumom sa kojim ciljem je pokrenut tzv. rat protiv droge.
„Znate li šta je bio pravi razlog za ovo? Niksonova kampanja 1968. i Bela kuća potom su imale dva neprijatelja: antiratnu levicu i crnce. Razumete li šta vam govorim? Znali smo da ne možemo ilegalizovati protivljenje ratu ili da se bude crnac, ali ako bi javnost povezivala hipike sa marihuanom, a crnce sa heroinom, koje bismo potom teško kriminalizovali, tada bismo mogli da poremetimo te zajednice. Mogli bismo da im uhapsimo vođe, da vršimo racije u njihovim stanovima, razbijamo njihove sastanke i da ih klevećemo svake noći na večernjim vestima. Da li smo znali da lažemo u vezi sa drogom? Naravno da jesmo”, rekao je Erlihman.
Intervju je bio deo polemike o problemu droge u SAD, a zaključak novinara je da se rat protiv droge može dobiti samo legalizacijom.1
Nije na odmet podsetiti na Partiju crnih pantera koja je smatrala da je „droga plus kapitalizam jednako genocid”. Tadašnji državni neprijatelj SAD broj 1, Crni panteri su najavili program borbe protiv narkomanije koji je uključivao i rehabilitaciju. Oni su uvideli da im droga uništava zajednicu i stanovništvo, a da država tu situaciju iskorišćava. Svakako da odgovor na to nije bila borba za legalizaciju.2
Jedan od primera veoma sličan slučaju Crnih pantera je Narodni front u Turskoj koji ovih dana održava Simpozijum borbe protiv narkomanije i imperijalističke kulture dekadencije na kojem se diskutuje o novim načinima za zaštitu naroda od ove pošasti. Do sada su osnovani centri za rehabilitaciju u kojima se, osim lečenja, nudi i psihološka pomoć, ali i socijalni program za povratak u društvo (pronalaženje posla itd). Ovaj društveni aspekt borbe podržavaju i lokalne milicije koje patroliraju kvartovima i čiste ih od dilera.
Leave a Reply