U toku 1966. godine, Kasijus Klej je promenio ime u Muhamed Ali.

Pošto su Afroamerikancima dodeljivana prezimena bivših “gazda” tokom ropstva, Ali je saopštio celom svetu da se odriče robovskog imena i uzima ime “slobodnog čoveka”.

Imao je 24 godine, skor od 27 pobeda bez ijednog poraza, i bio je na vrhuncu karijere.

Pričao je mnogo, namerno iritirao američke novinare, a svoje protivnike u ringu često nazivao pogrdnim imenima, zamerajući im da se i dalje ponašaju kao robovi i podanici bele Amerike.

Jedan od njegovih suparnika, Erni Terel, odbio je da mu se obrati novim imenom i tokom konferencije za štampu pre meča uporno ga je zvao Klej.

Tokom meča, Ali je pazio da ga ne obori, pa ga je, kako on kaže, “mučio” kroz svih 15 rundi, a nakon svakog jačeg zadatog udarca pitao ga je glasno: “Kako se zovem? Kaži čiča Tomo” (pogrdan izraz među Afroamerikancima za one koji povlađuju beloj Americi).

Ali je često koristio taj pogrdan izraz za svoje protivnike, a bilo je i gorih. Džordža Foremana je zvao ružnom mumijom, dok je Džoa Frejzera zvao glupakom, budalom, i majmunom koga će posle meča vratiti u zoološki vrt.

Meč koji smo odabrali se odigrao 1966. godine protiv Klivlend Vilijamsa, za koga se smatralo da ima najjači udarac među teškašima.

Analitičari su smatrali da bi samo jedan njegov udarac bio dovoljan da obori Alija. Možda su i bili u pravu, ali taj udarac nismo dočekali.

Vilijams se više puta našao na patosu, i tokom sve tri runde (koliko je izdržao) nije uspeo da se prilagodi Alijevom načinu borbe.

Kažu da je toga dana, Ali plesao svoj najlepši ples.

https://www.youtube.com/watch?v=W5UW0wfAYbM