Sve što je čovek kroz istoriju stvarao i stvara nalazi se u širokom rasponu između slobode i ropstva. I jedno i drugo su saputnici života i imaju svoju emotivnu, psihološku, moralnu, duhovnu, ekonomsku, emancipatorsku i egzistencijalnu dimenziju. Odsustvo otpora ropstvu ustupa prostor potresnim procesima gaženja čoveka, naroda i država, što je deo tragične ljudske biografije.

Čovek je prečesto propuštao priliku da se izbori, čak i za onu lako dohvatljivu i ostvarljivu slobodu. Svoju priliku, da kao stvaralačko, političko i etičko biće širi horizonte slobode, prečesto svodi na sračunato i anemično tavorenje u zoni tišine i bauljanja po lavirintima nametnutih obrazaca ponašanja i stvaranja. A takvi, nametnuti obrasci porobljavanja svojstveni današnjem globalnom tutoru, zahtevaju svoje oslonce u zemlji žrtvi, odricanje od sebe, svoje tradicije, kulture, vere, jezika, od onih, tako važnih idela slobode i vrednosnog sistema koji ne sme biti sezonskog karaktera.

Ovdašnji oslonci porobljavanja, politički amateri, dresirani po raznim „naprednim“ kursevima i NATO kampovima, „ljupkog“, „umiljatog“ i do zuba naoružanog Zapada, pokušavaju da svoju slugeranjsku prolaznost i neznanje nadomeste zaglušujućom bukom i nametanjem takvog vrednosnog sistema, kojim se destruktivnost i poroci nameću kao vrline, kao dostignuća demokratije i sloboda ličnosti.

Danas su ovi „seminarci“ postali samoproglašena „demokratska“ kvazi-elita sa svojim privilegovanim slojevima i grupama, sa potkupljenim delom intelektalaca, sa svojim „opozicionim“ saučesnicima, NVO trabantima i medijskim instrumentarijumom . Svi su konsolidovani na akciji pozapadnjivanja Srbije i anesteziranja svesti građana usled čega, ne samo što promiče činjenica da smo porobljeni, već nam se čini da smo tek sa dolaskom okupatora postali “slobodni“.

Ne sme se izgubiti iz vida činjenica da je ta „elita“ na samom startu odbacila logiku zdravog razuma i stvarnih demokratskih tekovina kada je pribegla metodama nasilja, kako bi opravdala i nadomestila ulogu uslužnog servisa NATO-a na terenu. Pošlo im je za rukom da u značajnoj meri sa pozicija vlasti i sile, recikliraju posledice opakih NATO poslova u Srbiji.

Njihova misija i „vizija“ žrtvuje Srbiju i istinske vrednosti ljudskih prava i sloboda. Mesto njihovog Boga zauzeo je „pragmatični realizam“ globalnog tutora. Prezire se i ruga vlastitom poreklu i svim temeljnim vrednostima države i društva. Brišu se sećanja na sva ona stradanja u otimanju slobode i borbama za mir, podrivaju stubovi na kojima počiva kultura, ekonomija, bezbednost, istina i onaj neunišivi narodni genije koji je nadživeo mnoga nasilja i nepravde. Vrši se revizija istorije gde se izdaja zemlje i kolaboracija relativizuje i prikazuje opravdanom, iznuđenom, i moralno prihvatljivom.

Osnovni pojavni oblici „demokratskog” pozapadnjavanja Srbije:

• Odbrana slobode, nacionalnog identiteta, kulture i postojanosti, predstavljeni su kao anatemisana, „mračna strana srpske istorije“, baš kako su govorili i govore osvedočeni neprijatelji Srbije;
• Stvara se iluzija o zapadnjačkom izobilju koje je sa njima lako dostižno, što podrazumeva prihvatanje njihovih, odnosno projektovanih zapadnih obrazaca ponašanja gde su ideali slobode izvrnuti naglavačke;
• Podele i cepanje stanovništva na suprotstavljene socijalne grupe i produbljivanje starih podela radi održavanja međusobnih protivurečnosti i uspostavljanja novih;
• Diskreditovanje tradicije, kulture, društvenog uređenja, sistema odbrane zemlje i svih segmenata koji bi mogli predstavljati potencijalnu i stvarnu barijeru porobljavanju;
• Cepanje državne teritorije na veštačke regione i međusobno suprotstavljanje novonastalih delova;
• Propagiranje poroka zapadnog društva i njihovo pravdanje kao svojevrsnih vrlina i demokratskih dostignuća;
• Podrivanje ekonomskog i finansijskog sistema zemlje uspostavljanjem centara ekononomije pod kontrolom zapadnih banaka i koncerna, radi dovođenja u stanje potpune zavisnosti od zapadnih poverilaca i investitora;
• Kidanje prethodnih i tradicionalnih međunarodnih veza i partnerstva uz oslonac na zapadne alijanse i saveze;
• Širenje pseudokulture uz marginalizovanje stvaralaštva i nauke;
• Profilisanje i favorizovanje sloja tehnomenadžera sa enormno visokim zaradama i životnim standardom višestruko većim od većine stanovništva, što predstavlja osnovni instrument za oslonac multinacionalnog kapitala i eksploataciju zemlje u interesu Zapada.

Celina ovih mera se odvija prividno dobrovoljno i prinudno mirnim putem. Lakoća srpskog pozapadnjavanja ima i doziranu podršku Zapada, srazmerno učinku na razaranju države i društva i dovođenja u stanje zavisnosti i ropstva. Anemičnost u pružanju otpora takvom stanju, postala je je deo tragične biografije ovdašnjeg čoveka.

Zapad upravo teži tome da mu zacrtana žrtva sama padne u čeljusti i da pri tom čak bude zahvalna. Radi toga i postoji moćan sistem manipulacije i ideološke obrade. Iza takve, aktivne operacije porobljavanja, postoji moćan instrumentarijum nasilja, kojim i Zapad i njihovi namesnici povremeno priprete, ilustrujući moguće posledice „ljutnje“ i odmazde Zapada.

Ipak, ni najsavremanija manipulativna psihologija i ideološka obrada, nije u stanju da beskrajno dugo i do kraja razori svest naroda, sklonog da čuje i ono što manipulatori ne govore ali rade. Sklonost Zapada da instalira svoje, identične modele „demokratije“ u različitim zemljama i kulturama, poput nekakvog računarskog programa prikladnog za sve konfiguracije, već ima straobalne posledice po mir i bezbednost u svetu.

Kolonijalni status nije prirodno stanje već nametnuto spolja suprotno interesima i potrebama porobljenog stanovništva.

Autor: Ratko Krsmanović