“Neophodno je da se ukaže da su potrošačka društva ona koja su fundamentalno odgovorna za ekstremno uništavanje životne sredine.

Ona su nastala od bivših kolonijalnih sila i imperijalne politike koja izaziva zaostalost i siromaštvo ogromne većina čovečanstva. Sa samo 20 % svetske populacije, oni troše 2/3 metala i 3/4 energije koja se proizvodi u svetu.

Oni truju mora i reke. Oni su odgovorni za oštećenje i stanjivanje ozonskog omotača. Oni su zasitili atmosferu gasovima koji menjaju klimatske uslove sa katastrofalnim posledicama od kojih sada počinjemo da patimo.

Šume nestaju. Pustinje se šire. Hiljade miliona tona plodnog zemljišta svake godine završi u moru. Brojne životinjske vrste su izumrle.

Eksplozija svetskog stanovništva i siromaštvo neminovno dovode do očajničkih napora da se preživi na račun prirode. Za ovo se ne mogu kriviti zemlje Trećeg sveta – bivše kolonije – nacije koje se trenutno eksploatišu i pljačkaju od strane nepravednog svetskog ekonomskog poretka.

Rešenje ne može biti u ometanju razvoja onih kojima je on najviše potreban. Realnost situacije je da siromaštvo i sve što ne doprinosi njihovom razvijanju predstavlja flagrantno kršenje ekologije. Nejednaka razmena, protekcionizam i spoljni dug napadaju ekologiju i dovode do uništavanja životne sredine.

Desetine miliona muškaraca, žena i dece umire svake godine kao rezultat toga u zemljama Trećeg sveta. Više nego u oba svetska rata.

Ako želimo da spasimo čovečanstvo od ovog uništenja, neophodno je da bolje distribuiramo raspoloživo bogatstvo i tehnologiju planete. Što manje luksuza i ekstravagancije u tih par zemalja; to manje siromaštva i gladi u većem delu planete.

Ne dozvolimo transfer navika i načina života potrošača koji uništavaju životnu sredinu u Treći svet. Načinimo ljudsko postojanje racionalnijim. Napravimo pravedan međunarodni ekonomski poredak. Iskoristimo svo naučno znanje potrebno za tekući razvoj bez kontaminacije. Platimo ekološki, ne spoljni dug.

Neka nestane gladi, ne čovečanstva.”

 

– Fidel Kastro
Samit o Zemlji, Rio de Ženero, 1992.
Prevod: Princip.info