Nalog predsednika Donalda Trampa o privremenoj zabrani putovanja u SAD izbeglicama i turistima, većinski se odnosi na zemlje koje su SAD bombardovale – Sirija, Irak, Sudan, Libija, Somalija, Jemen – i zemlju sa kojom su SAD u diplomatskom ratu preko tri decenije – Iran.1
Zanimljivo je da u četiri od sedam zemalja sa liste, vlast drže namesničke neokolonijalne vlade koje su podržane od strane SAD.
Libija, Somalija i Jemen stoga još uvek nisu reagovale na ovu odluku američke administracije, dok je reakcija sudanske vlade prilično mlaka i svodi se na izražavanje žaljenja zbog takve odluke. Sudansko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo na sastanak američke diplomatske predstavnike i uputilo „protestnu notu“ povodom ove zabrane.2
Međutim, vlada Iraka je u prilično nezgodnom položaju. Sa jedne strane, ona ovisi o američkoj vojnoj pomoći i kreditima međunarodnih finansijskih institucija (a može se reći i da SAD imaju toliki uticaj u Iraku da smenjuju i postavljaju političare na političke funkcije), dok je sa druge strane izložena žestokim pritiscima šiitskih milicija i verskih zvaničnika da recipročno odgovori na ovu američku zabranu.3
Bagdad stoga planira da lobira u Vašingtonu za ukidanje ove zabrane za građane Iraka, kako bi se izbegle moguće tenzije na bojnom polju. SAD računaju na to da iračke vojne snage i šiitske milicije nisu sposobne da samostalno privedu kraju operacije protiv Islamske države, i da neće doći do konkretnog poziva Amerikancima da napuste Irak. Međutim, SAD očigledno potcenjuju uticaj Irana, kako na šiitske milicije tako i na Oružane snage Iraka.
Iran je jedina od navedenih zemalja koja je zauzela jasan stav po ovom pitanju. Ministarstvo spoljnih poslova Irana saopštilo je u subotu da će preduzeti recipročne pravne i političke mere, osim što zabrana ulaska američkim državljanima u Iran neće važiti retroaktivno kao u slučaju američke zabrane, već će onim Amerikancima kojima su već izdate vize biti dozvoljeno da borave u Iranu do njihovog isteka.4
Najzanimljiviji slučaj je svakako slučaj Sirije. Do pisanja ovog članka, sirijski zvaničnici nisu se uopšte oglasili povodom ove odluke američke administracije, a sirijska državna agencija SANA potpuno ignoriše ovu vest.5
Koliko god bilo neuobičajeno da se zemlja koje se ova zabrana tiče ne oglašava po tom pitanju, verujemo da za to postoji dobar razlog. Ovde ćemo se poslužiti spekulacijom da je sirijski predsednik Asad zaglavljen između podrške Iranu i Rusiji. Nova spoljna politika američke administracije prema Rusiji podrazumeva tešnju saradnju u Siriji, kao što je u subotu najavljeno,6 pa je vrlo moguće da Moskva ne daje sirijskim vlastima zeleno svetlo da reaguju na ovu američku odluku.
Sa druge strane, Iran, koji je najbliži saveznik Sirije još od početka sirijskog sukoba i pruža sirijskoj vladi konkretnu vojnu podršku od prvog dana rata, nalazi se na listi zemalja koje, po svemu sudeći, neće moći izbeći diplomatski sukob sa novom američkom administracijom. Očigledno je da Damask sada ima jasan sukob interesa, i biće krajnje zanimljivo videti kako će izgledati sirijsko saopštenje povodom ove zabrane, ako do njega uopšte i dođe.
https://theintercept.com/2017/01/25/trumps-muslim-immigration-executive-order-if-we-bombed-you-we-ban-you/ ↩
https://www.alaraby.co.uk/english/news/2017/1/29/sudan-summons-us-envoy-condemns-muslim-ban-order?utm_source=facebook&utm_medium=sf ↩
http://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-iraq-us-diplomacy-idUSKBN15D0CW ↩
http://edition.cnn.com/2017/01/28/middleeast/iran-will-ban-us-citizens/index.html ↩
http://sana.sy/en/ ↩
https://www.washingtonpost.com/politics/trump-holds-calls-with-putin-leaders-from-europe-and-asia/2017/01/28/42728948-e574-11e6-a547-5fb9411d332c_story.html?utm_term=.b2edc8a7a478 ↩
Leave a Reply