Prevod teksta „YPG=UÇK olmasın!” objavljenog u turskom nedeljniku „Marš” (tur. Yürüyüş) broj 558.¹

Sudbina kurdskog naroda nije sa imperijalizmom već u sopstvenim rukama!

U prošlonedeljnoj štampi su se pojavile slike i vesti pod naslovom „Fotografije američke obuke YPG-a”. Na fotografijama su bile slike oficira SAD koji pružaju vojnu obuku članovima YPG-a.

Izvor ove vesti je američki dnevnik Vašington post (eng. Washington Post).

Prema vesti, oficiri SAD u Tel Abjadu YPG-u pružaju kako oružje tako i obuku.

Po objavljivanju vesti, predstavnici oligarhije su reagovali saopštenjima SAD-u.

Pomoćnik glasnogovornika Ministarstva spoljnjih poslova SAD, Mark Toner, na ova saopštenja je odgovorio: „YPG-u ne pružamo pomoć u naoružanju, samo pružamo taktičku pomoć protiv Islamske države. Oružje i municija nije za YPG već za Sirijske demokratske snage”.²  Rekao je da im se ne isporučuje „teško naoružanje”.

Poznato je da su Sirijske demokratske snage paravan uspostavljen da se od Turske sakriju veze SAD sa YPG-om.

Kurdski nacionalisti sačinjavaju 80% SDS-a. Ostali nemaju ni moći ni uticaja [u ovoj organizaciji].

Saopštenja zvaničnika SAD osim diplomatske nemaju drugu vrednost.

Slike sve veoma jasno govore.

S prvim pogledom na slike, na pamet pada UÇK (alb. Oslobodilačka vojska Kosova).

Nakon što su uništili socijalizam na Kosovu, imperijalisti su, podstrekujući neprijateljstvo među narodima, naveli narode da jedan drugog kolju, u pravom smislu te reči.

U novinama nijednog dana nije nedostajalo slika vojnika UÇK u krvlju natopljenoj bivšoj Jugoslaviji.

UÇK znači Oslobodilačka vojska Kosova. Od odeće na leđima do oružja u rukama, sve su američki proizvodi. Obučili su ih američki oficiri i američkim oružjem su vršili pokolje.

Na rukavima su amblemi UÇK i američka zastava stajali jedan ispod drugog.

Pogledajte slike sa strane. Na mestu mirno stoje postrojeni kurdski nacionalisti. Naspram njih je oficir SAD koji drži obuku.

Nema nikakve razlike od UÇK 1999. u bivšoj Jugoslaviji.

Upravo kada kurdski nacionalistički pokret, dok se objavljuju slike UÇK, kaže da „Amerika treba da uradi za Kurde isto šta je uradila na Kosovu”, SAD pozivaju na borbu. Ovaj stav kurdskog nacionalističkog pokreta smo mnogo puta kritikovali.

Danas u Siriji umesto UÇK postoji kurdski nacionalistički pokret.

Snage SAD su 1999. godine ušle na Balkan posredstvom UÇK, a danas ulaze u Siriju posredstvom kurdskog nacionalističkog pokreta.

Da bi se bolje razumela uloga kurdskog nacionalističkog pokreta u Siriji, želimo da napravimo sažetak onoga što se dogodilo na Kosovu.

Parčanje Kosova

Oduzeti jednu nacionalnu zajednicu od druge nije pravno prihvatljivo. Međutim, uzrok svih problema u Jugoslaviji je nacionalizam, a uzrok nacionalizma je imperijalizam. Između Albanaca i Srba nije bilo nerešivih problema. Za mirno rešenje su mogli biti dovoljni uticaji poput višedecenijskog bratskog suživota naroda regije, mozaik sačinjen od mnogih naroda Kosova, čežnje naroda za živošću Titovog perioda. Ipak, imperijalizam ovome nije dao ni najmanju mogućnost. Imperijalizam koji je stvorio sopstvene kolaboracioniste, koji je istaknute lidere u velikoj meri pretvorio u saradnike, podstičući nacionalne predrasude, koristio je druge puteve sa ciljem da se razbiju narodi. U bivšoj Jugoslaviji su sa agentima radili šta su hteli, sa kolaboracionistima su naduvali nacionalizam, prodajući oružje svima, pa em su vojni monopoli zaradili novac em su omogućili i zagarantovali krvoproliće. U tom smislu, imperijalizam je odgovoran za sukob između Albanaca i Srba.

Nacionalizam je najveća podrška imperijalizmu u regiji. Ovu misiju su sprovele nacionalističke vođe. Na primeru Kosova je sve jasno. UÇK je oruđe imperijalizma u punom značenju reči, za zaštitu imperijalističkih interesa u zoni. Od imperijalista su primili i oružje i municiju… Tražeći od NATO-a da baca bombe po sopstvenom narodu, skupljali su obaveštajne podatke i ubijali Srbe bez istrage i suđenja.

Balkan je za imperijaliste oduvek bio značajan. Ovu regiju su želeli da stave kako pod ekonomsku tako i pod vojnu kontrolu. Iz tog razloga, operacije NATO-a imale su za cilj uspostavljanje međunarodnih vojnih snaga za „odbranu Albanaca”. Isto tako, nakon  NATO bombardovanja koje je otpočelo 24. marta 1999. godine, prihvaćen je sporazum sa Miloševićem i Kosovo je okupirano 12. juna. Zajedno sa okupacijom počeo je stvarni proces otcepljenja Kosova i pretvaranja u neokoloniju. Potom je na red trebalo da dođe stavljanje Srbije pod kontrolu njenim potčinjavanjem i pretvaranjem u neokoloniju. Sa tim ciljem, napadi imperijalizma su nastavljeni. Uprkos uništenju i snazi okupacionih snaga, besramno su tražili da se Milošević preda i da se zemlja demokratizuje u zamenu za pomoć. Pripremili su sud i proglasili Miloševića ratnim zločincem.

Povrh svega, SAD su najvažnija imperijalistička sila na Balkanu. Evropski imperijalisti su, pogotovo Nemačka, imali bitnu ulogu u neokolonizaciji i rasparčavanju Jugoslavije podstrekujući makedonski, slovenački i hrvatski nacionalizam. Međutim, SAD, koje nisu želele da ostanu van ovog procesa i da Evropi prepuste balkansko tržište, postale su deo procesa u Bosni i počele da koriste svoju prevlast.

Bombardovanjem Jugoslavije i okupacijom Kosova sprovedena je operacija SAD za potčinjavanje Balkana. Proces se u celosti razvio po inicijativi i pod nadzorom SAD. Imperijalisti koji su okupirali Kosovo su dželati kosovskih naroda. Dogovor o „autonomiji” Kosova, koju su imperijalisti pripremili i uspeli da nateraju Miloševića da prihvati, ne znači nezavisnost Kosova već ići putem zavisnosti od imperijalizma, postati vojna baza i satelit imperijalizma usred Evrope.

Danas u Siriji takođe žele kolonizaciju sukobljavajući kurdske nacionaliste, Islamsku državu i druge grupe.

Naravno, ova neokolonizacija nije ograničena samo na Siriju već se prostire preko celog Bliskog istoka do Afrike.

YPG=UÇK
Kako je došlo do ove situacije?

Sa našeg stanovišta, ova situacija nije iznenađujuća. Na ovo pitanje odgovor treba da daju prirepaši oportunističkih interesa kurdskog nacionalističkog pokreta.

Kurdski nacionalistički pokret nije došao u ovo stanje iznenada.

Kurdski nacionalistički pokret je 1999. godine silno želeo da bude na mestu UÇK.

Neizbežan je kraj pokreta koji ne čuva svoj narod i svoju snagu.

Član predsedavajućeg komiteta PKK-a Džemil Bajik je 21. juna 1999. godine u članku objavljenom u listu „Slobodna politika” (tur. Özgür Politika) rekao: „Da to Zapad želi, problem bi bio rešen. Kao što se rešio na Kosovu, rešio bi se i u Kurdistanu. Problem koji je rešen na Kosovu, u Palestini, i u Kurdistanu bi se komotno rešio. Za to ima moć. Ne može se reći da rešenje ne postoji uprkos nama. Problemi se danas javljaju zato što Zapad ne želi rešenje… Ako ništa drugo, Evropa nakon ovoga treba da ispuni odgovornost jer je bitna snaga koja će moći da stvori rešenje. Zbog toga treba napustiti politiku nerešivosti i pridružiti se rešenju.”

Tako je, imperijalisti su rešili problem na Kosovu! Ubijajući narode, oduzimajući im zemlju i domovinu. Da li je to ono šta želi Džemil Bajik? Imperijalističku agresiju koju ne može da brani ni buržujska štampa prihvatiti kao rešenje i dati mu legitimitet, u kakav se to nacionalizam uklapa, u kakvu revolucionarnost?

Ali Džemil Bajik u ovoj reportaži insistira da imperijalizam pruži rešenje i garancije. Potom, jedan pasus kaže ovako: „Ovo svi treba da znaju: mi ne govorimo da SAD u Kurdistanu i u regiji stvaraju stabilnost za nas. Mogu da sprovedu rešenja po sopstvenom interesu.”³

Jeste, SAD, koje su pre svega imperijalisti, sada na Bliskom istoku  sprovode „rešenja”. Razdvajaju narode. Stvaraju neprijatelje među narodima. Sukobljavaju ih.

Kurdski nacionalistički pokret je zauzeo mesto UÇK. Događa se ono šta je Džemil Bajik rekao u reportaži iz 1999. godine.

Kurdski nacionalistički pokret se ne protivi da SAD u regiji sprovode rešenja u sopstvenom interesu.

Jedna stvar koju ne pominju je da su se stavili u ulogu oruđa američke politike. Po pitanju sprovođenja američke politike, takmiče se sa [turskom] oligarhijom.

Za koga i za šta se borite?

Kolaboracionizam sa SAD se ne može legitimisati diskursom o „borbenoj organizaciji”, kolaboracionizam se ne može prikriti.

Kurdski nacionalistički pokret govorom o „borbenoj organizaciji” ućutkuje levicu. Žele da ućutkaju one koji ih kritikuju preteći im ili doslovno napadajući ih.

Krijući se iza tvrdnje „mi se borimo” manifestuje nedodirljivost.

„Naše stanovište je jasno po pitanju problema rata i mira:

mi nismo podigli zastavu imperijalizma i pozvali imperijalizam.

Mi smo podigli zastavu socijalizma i nezavisnosti, a imperijalizmu objavili rat.

Šta ćete vi uraditi?

Šta ćete uraditi za svoj mir, za svoj rat?

Nakon ovoga teoriju ne možete da ispravite, revolucionarnim putem ne možete krenuti, nećete moći da razumete ni za šta ste se borili.

Oružje i rat sve prikrivaju? Neko je upravo tako napisao: „Da bi neki pokret mogao da optužuje PKK na ovom nivou za izdaju, protiv 20.000 gerilaca ARGK⁴ morao bi da mobiliše u proporciji najmanje 100.000”.

Ne možete sakriti istinu govoreći da nastavljate rat.

Borba? UÇK se takođe borio. Opet postavljamo isto pitanje: za koga, za šta?

Oružje? Gerila? Afrička plemena se takođe naoružavaju i prave gerilske jedinice. Barzani i Talabani su takođe naoružani. Oružje samo po sebi nije indikativno. Ništa nam ne ukazuje. Da ponovimo: zašto se naoružava, za šta se bori, u tome je problem.

„Treba gledati u praksu, a ne u reči”, tračare u prazno.

Dakle, koju praksu?

Praksu čega?

Koji je cilj?”⁵

Godina kada smo postavili ova pitanja kurdskom nacionalističkom pokretu je bila 1999.

Godina je 2017. Danas je sve jasno.

Svoja pitanja i dalje postavljamo.

ZA KOGA I ZA ŠTA SE BORITE?

Za koga su američke baze u Rožavi i Kobaneu?

Kurdi se još nisu skućili, a vojska SAD se već smestila u Kobane i Rožavu – uspostavila je tri baze. Da bi imperijalizam osigurao suverenitet koji želi, napreduje putem uspostavljanja vojske od 50.000 kurdskih nacionalista.

Za koga se bori YPG u Menbidžu, u Tel Abjadu i Raki? To nisu regije u kojima žive Kurdi.

Ova pitanja ne postavljamo samo kurdskom nacionalističkom pokretu. Istovremeno, postavlja se i oportunizmu koji se ne odvaja od repa kurdskog nacionalističkog pokreta.

Oslanjajući se na kurdski nacionalistički pokret, oportunizam pokušava da ostvari samog sebe. Zarad tog cilja ne poznaje nikakve principe, pravila, niti vrednosti. Kurdski nacionalistički pokret kaže „mir”, pa oportunisti postanu „mirotvorci”. Kurdski nacionalistički pokret kaže „rat”, pa oportunisti postanu ratnici. Tako je oportunizam potonuo u močvaru sistema: kurdski nacionalistički pokret koristi levicu protiv AKP-a kao džokera u rukavu. Osnovali su Revolucionarni pokret jedinstva naroda (tur. Halkların Birleşik Devrimci Hareketi). U ovom pokretu se nalaze čak i organizacije koje u revolucionarnoj strategiji nemaju nikakve veze sa oružanom borbom.

Oportunizam, odsustvo ideologije i  korena, igračke su u rukama kurdskog nacionalističkog pokreta.

Kurdski nacionalistički pokret je u otvorenoj saradnji sa imperijalizmom u Siriji. Imperijalizam ih koristi kao oruđe u Siriji. Do sada nije bilo nijedne kritike ove saradnje. Ona se prikriva pod izgovorom „revolucije”.

Ide se i dalje od toga: pokušavaju da legitimišu kolaboraciju sa imperijalizmom pod nazivom „međunarodna podrška”.

Istorija turskog revolucionarnog pokreta ispisana je u borbi protiv imperijalizma.

Oportunizam je odgovoran pred istorijom i neće se osloboditi polaganja računa pred njom. Oportunizam kurdskog nacionalističkog pokreta je takođe odgovoran.

Nacionalizam je trula buržoaska ideologija! Ta je ideologija dovela kurdski nacionalistički pokret tu gde je!

Nije moguće da kurdski nacionalistički pokret pođe pravim putem a da ne osudi nacionalizam.

Nacionalizam nije izlaz. On ne može obezbediti istinsko narodno oslobođenje. On ne može izbeći sporazum sa imperijalizmom niti da mu bude ispomoć. Kurdski nacionalistički pokret vezuje kurdski narod za imperijalističke interese.

Jugoslavija je primer koji smo videli svojim očima.  Danas je podeljena na šest zemalja od kojih su sve neokolonije, međusobno neprijateljski nastrojene, siromašne i neuređene.

Danas je Sirija ono što je Jugoslavija bila juče. YPG postaje jučerašnji UÇK.

Kurdski narod koji je hiljadu godina tlačen, izrabljivan i trpeo nepravdu ne sme dozvoliti da postane UÇK za imperijalističke interese.

Nacionalizam je zaslepio kurdski pokret.

Ko je prijatelj, a ko neprijatelj? Ko su prijatelji naroda? Sve su pobrkali. Stanje kurdskog nacionalističkog pokreta je takvo. Od 90-ih do sada, nalaze se pod uticajem ideologije imperijalizma.

Danas, kurdski nacionalizam sudbinu Sirije u celosti vezuje za imperijalističke interese.

Zbog toga ne poznaje granice u dopuštanju da ga imperijalizam iskorišćava. Nema sopstvenu svest i bori se za imperijalističke interese.

Američki cilj u Siriji je da naoruža YPG, da im pruži vojnu obuku i da stvori vojsku od 50.000 Kurda… ništa od ovoga nije za budućnost Kurda. Sve je to za odbranu imperijalističkih interesa na Bliskom istoku.

Danas u Menbidžu, Tel Abjadu i Raki umiru za američke interese. Sutra, YPG će biti tamo gde SAD budu osetile potrebu.

Sutra će prodati kurdski nacionalistički pokret za veći interes i odabraće drugu oligarhiju. Kurdski narod biće masakriran.

Isto kao što SAD danas u Siriji koriste kurdske nacionaliste kao „crnu snagu”, u turskom Kurdistanu [turskoj] oligarhiji odobrava svaku vrstu uništenja.

Sutra, za veći interes u Siriji i Iraku neće oklevati da masakrira kurdski narod ili neće dići glas protiv masakra.

Kao zaključak:

1. Stanje u kome se našao kurdski nacionalistički pokret u Siriji ne razlikuje se od UÇK na Kosovu. Na Kosovu je UÇK podržao okupaciju SAD. Danas u Siriji kurdski nacionalisti podržavaju prisustvo imperijalizma.
2. Levica ima udeo u reformizmu i oportunizmu kurdskog nacionalističkog pokreta. Pod izgovorom „revolucije” i „međunarodne solidarnosti”, kurdski nacionalistički pokret legitimiše kolaboracionizam sa imperijalizmom.
3. Sudbina kurdskog naroda nije vezana za imperijalističke interese. Budućnost kurdskog naroda je u zajedničkoj borbi naroda regiona protiv imperijalizma.
4. Oslobođenje naroda Bliskog istoka nije u predaji i saradnji sa imperijlizmom, već u borbi do oslobođenja pod revolucionarnim vođstvom.

---

1. http://yuruyus-info.org/pdf/pdf/558.pdf ↩

2. Sirijske demokratske snage (SDF po engleskim inicijalima) je koalicija YPG-a i arapskih milicija pod pokroviteljstvom SAD. ↩

3. Milliyetçilik Çıkmazı Syf:630 ↩

4. Narodnooslobodilačka vojska Kurdistana, vojno krilo PKK-a ↩

5. Iz teksta objavljenog u „Oslobođenje na putu nezavisnosti i demokratije” (tur. Bağımsızlık ve Demokrasi Yolunda Kurtuluş) od 23. jula 1999. strana 40)  ↩