Prošle godine su nas svi mediji, i domaći i strani, obavestili o slučaju cementnog francuskog giganta Lafarž. Da podsetimo, Lafarž je poslovao u Siriji od 2011. do 2014, u severozapadnoj oblasti Alepa, sa cementarom Džalabija. Mediji su nam dali pojednostavljenu sliku rekavši da su kooperisali sa Islamskom državom. Stvarnost je malo komplikovanija, s obzirom na to da su tu oblast držale pod kontrolom razne opozicione frakcije, između ostalog i Islamska država, koja je tada operisala pod imenom ISIS i još nije imala uobličenu ideologiju današnjice. Iz tog razloga nismo tada komentarisali slučaj. Ono što nam je privuklo pažnju jesu tvrdnje koje danas iznose francuski mediji o umešanosti bivšeg kandidata Nacionalnog fronta na opštinskim izborima 2014. Žan-Kloda Vejara u nadzor pregovora između Lafarža i Islamske države.
Po tvrdnjama francuskih medija, Žan-Klod Vejar, kandidat Nacionalnog fronta na opštinskim izborima u Parizu 2014, između ostalog je i direktor bezbednosti u Lafaržu i osoba koja je nadzirala pregovore ove firme sa tadašnjim ISIS-om 2013-2014. godine.1 Nakon toga, ovu oblast su osvojile kurdske snage, a danas je tamo smeštena vojna baza francuskih i američkih snaga.
Problematična stavka koja se ovde javlja je da je Islamska država poznata svetskoj javnosti kao takva tek od 2014. godine. No, nećemo ovde zalaziti u raskrinkavanje opštepoznatog licemerja zapadnih liberala, koji razne oružane frakcije čas nazivaju borcima za slobodu, čas teroristima, u zavisnosti od toga da li rade za njihove interese ili ne. Ono što je nama zanimljivo ovde je umešanost jedne partije koja ima prilično jasne stavove po tom pitanju. Naime, Nacionalni front označava sve opozicione grupe u Siriji kao salafističke, tj. islamističke2. Marin Le Pen je u više navrata izjavila da je protiv mešanja Francuske u unutrašnju politiku drugih zemalja, i pri tom je oštro kritikovala svoje političke oponente zbog njihove umešanosti u sirijski rat ukazujući pri tome na njihovo licemerno kooperisanje sa islamističkim grupama. Obećala je, između ostalog, da će ona, za razliku od njenih oponenata, ući u ozbiljnu i beskompromisnu borbu protiv islamizma. I eto danas možemo videti da je i njena partija ipak spremna na kompromise sa islamistima.
Marin Le Pen je uspela da svojim obećanjima ubedi i veliki broj antiimperijalista da joj pruže podršku. Postoji na današnjoj političkoj sceni neko opšteprihvaćeno verovanje da su liberali i ti tzv. levičari na Zapadu spremni na sve prljave poslove zarad interesa, a da su desničari pak dekorisani svetim oreolom potpuno transparentni, posvećeni borbi protiv islamizma u odbrani nekakvog evropskog identiteta, sa težnjama ka pravičnim i jednakim odnosima na nivou internacionalne politike. Razumemo da je naročito ova poslednja stavka vrlo primamljiva mnogima u antiimperijalističkom taboru, no, eto, u današnje vreme padaju i ti oreoli: Tramp je nasuprot svojim predizbornim obećanjima već napao sirijsku vojsku i bacio majku svih bombi na Avganistan, Marin Le Pen se još nije dograbila vlasti, a već izlazi na videlo da njena partija i nije tako transparentna kako se predstavlja. Epopeje, mitovi i legende su lepi, no na kraju dana politička stvarnost je mnogo drugačija.
Leave a Reply