• Lažna zastava Vašingtona uz blagoslov Berlina
• Jedan od najkorisnijih činilaca budućeg integracionog procesa je neprikosnoveni vladar i gospodar Crne Gore Milo Đukanović, baš kao što je bio koristan u procesu natoizacije Crne Gore
• Sedište ovog saveza je zamišljeno da bude u Tirani

Upotrebna vrednost balkanskih gospodara za ostvarivanje strateških ciljeva i interesa globalne imperije, predstavlja najkrupniju potporu opstanka u sedlu vlasti proteklih 25 godina.

Izmišljotina, da su dvojica autora, Albanac koji živi i radi u Briselu – Ekrem Krasnići i Austrijanac Ginter Felinger, osmislili projekat  da Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora stvore novu, trajnu strukturu saradnje sa ciljem da poboljšaju političke i ekonomske odnose po uzoru na Beneluks i ubrzaju proces integriranja u EU, zapravo je lažna zastava Vašingtona uz blagoslov Berlina.

Jedan od najkorisnijih činilaca budućeg integracionog procesa je neprikosnoveni vladar i gospodar Crne Gore Milo Đukanović, baš kao što je bio koristan u procesu natoizacije Crne Gore, razbijanju državne zajednice Srbije i Crne Gore, SRJ, rasrbljavanju Crne Gore i Crnogoraca, produbljivanju jaza između Srbije i Crne Gore… Iz crnogorske kulture i istorije lako je iščeznuo nekada ukorenjeni kosovski mit i kult Obilića. Zvanična Crna Gora je među prvima priznala tzv. državu Kosovo, stvaranu po diktatu SAD i NATO alijanse. Ti fenomeni su vidljivi sa svake strane a postaju razumljivi tek kada se demistifikuje nekolonijalni status balkanskih protektorata.

Nakon uspostavljanja ove NATO tvorevine i narko-države Kosovo pod budnim okom američkih obaveštajnih službi, nacionalističke aspiracije Albanaca su narasle do sve otvorenijih zahteva o stvaranju „prirodne Albanije“ uz najraznovrsnije oblike promovisanja ideje „Velike Albanije“ i otvorene teritorijalne pretenzije kako prema Srbiji, Makedoniji i Grčkoj, tako i prema Crnoj Gori.

Uključivanju Crne Gore u NATO alijansu je prethodio diplomatski primitivan obračun i devalviranje ruskog uticaja u ovoj, do juče bratskoj zemlji. Ni ruski kapital, ni značajno učešće ruskih građana u investicijama i vlasništvu nad nekretninama u Crnoj Gori, nije sprečilo Mila Đukanovića da rezolutno sprovede naloge svojih gospodara sa svemoćnog Zapada. Za Vašington je nedopustivo rusko prisustvo i uticaj na Balkanu.

Sedište ovog saveza je zamišljeno da bude u Tirani. Pa ipak, nije izvesno – u kojoj meri će ova vašingtonska formula u vidu labavog saveza sa dominacijom Tirane, zadovoljiti političke aspiracije albanskih nacionalista.

 

Ratko Krsmanović