Intervju sa vojnim liderom sirijskih Kurda (YPG)

Komandant Mazlum Kobane, Foto: Twitter/@TurkmanDagi

Najviši komandant Sirijskih demokratskih snaga (SDF) i vojni lider kurdskog YPG-a, Mazlum Kobane, dao je intervju listu AL-Monitor, vezano za dalje planove sirijskih Kurda, odnosu sa iračkim Kurdima, Turskom, vladom Bašara al-Asada i SAD.¹

Ovde prenosimo najzanimljivije detalje, a ceo intervju možete pročitati na engleskom.

P – Vazdušni udari međunarodne koalicije su kritikovani zbog previše civilnih žrtava.

O – Pratimo to u štampi. Mislim da je to pitanje preuveličano sa ciljem usporavanja operacije. Bilo je određenih žrtava, ali ne toliko koliko je bilo u Iraku. Mislim da se radi o desetinama, a ne o stotinama. I to se desilo u područjima gde je ID koristio civile kao ljudski štit. To je glavni razlog zašto smo usporili operaciju.

P – Postoje i kritike u vezi sa izbegličkim kampovima.

O – Svakako, imali smo poteškoće po ovom pitanju. Ovde imamo problem bezbednosti. Prvo, militanti su se izvukli, zajedno s civilima koji beže iz grada. Videli smo mnogo takvih slučajeva – na stotine slučajeva, možda i više. Ovi ljudi su uglavnom poreklom iz Rake; odnosno sirijski Arapi. Ali među njima postoje i stranci i, naravno, porodice ID-a.

Drugo, Ujedinjene nacije ovde zvanično nisu prisutne. Trudimo se da popravimo situaciju. Humanitarne grupe su kasnile u pružanju pomoći, a sredstva naših institucija su prilično oskudna.

P – Da li je centralna vlada produžila bilo kakvu pomoć?

O – Ne, oni nemaju nikakve veze sa tim. Centralna vlada čak ometa pomoć UN-a.

P – Imali ste neke ozbiljne probleme sa iračkom Kurdistanskom regionalnom vladom [KRG] o držanju granica otvorenim. Od početka operacije na Raku, međutim, vidimo da su ovi problemi umanjeni i da sada lako pristiže i humanitarna pomoć i oružje SAD-a.

O – Sva pomoć pristiže kroz granični prelaz Semelka preko južnog Kurdistana. Centralna vlada uopšte ne pomaže, a KRG je zadržao svoj opstruktivni stav na početku operacije u Raki; odnosno u junu i julu. Stvari stoje bolje od avgusta, a napori Sjedinjenih Država bili su važni da se to ostvari. Stvar bi bila mnogo lakša da je Turska držala granicu otvorenom. Svih tih poteškoće možda ne bi bilo, i možda se ne bismo suočavali sa ovim kritikama zbog brige o civilima koji beže iz Rake. Bret MekGurk se veoma trudio da ubedi Tursku da se odrekne svog sadašnjeg stava, ali nažalost, nije uspeo.

P – Imali ste značajnu saradnju sa Sjedinjenim Državama i koalicijom do sada. Ipak, ovo je ograničeno na vojne operacije protiv ID, ali imate i zahtev za statusom od Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice. Ovo potraživanje nije prihvaćeno, uglavnom zbog pritiska Turske. A Sjedinjene Države su vam rekle da na kraju morate ići na kompromis sa režimom, po mogućnosti bez predsednika Bašara al-Asada na čelu. Štaviše, Sjedinjene Države su spremne da prepuste garanciju Sirijskih Kurda Rusiji. Ne žele se previše politički angažovati.

O – Tako je. Sjedinjene Države imaju taj pristup. Međutim, mi mislimo da to nije pravi pristup. Po našem mišljenju, Sjedinjene Države bi trebale biti angažovane. Međunarodna zajednica ima odgovornost prema Kurdima i svim sirijskim ljudima. Sjedinjene Države imaju odgovornost, baš kao i Rusija. Mi takođe verujemo da je sprečavanje još jednog građanskog rata u Siriji u budućnosti važno. Ako se razvije još jedan rat, terorističke grupe kao što je ID će se iznova pojaviti i ugroziti svet. Ako međunarodna zajednica želi iskoreniti terorizam, Sirija mora biti stabilizovana. Zato sve snage, uključujući i Sjedinjene Države, trebaju preuzeti odgovornost u tom pogledu. Želimo da SAD ostanu ovde.

P – Dok se režim ne promeni?

O – Sa naše tačke gledišta, ono što je potrebno je vlada koja zaista predstavlja sirijski narod.

P – Ono što vi opisujete je promena režima, ali ni Sjedinjene Države niti Rusija nisu entuzijastični po tom pitanju. Čak je i Turska, koja se zalagala za promenu režima, odustala od svojih napora.

O – Tako je.

P – Turska je odustala od svoje kampanje za promenu režima u Siriji, zašto bi ih bila briga o Idlibu, posebno ako dobiju prednost nad Kurdima u zamenu za njihovu saradnju?

O – Istina. Rusija je Turskoj dala zeleno svetlo da uđe u Jarablus u zamenu za odlaganje svojih ambicija nad Alepom. Sada [Rusija] radi istu stvar za Deir el-Zur. Obezbeđivanjem prekida vatre u Idlibu, Turska oslobađa snage režima da se koncentrišu na Deir el-Zur i povrate tu teritoriju pre nas.

P – Američki zvaničnici kažu da vas ohrabruju da se odvojite od PKK. Istovremeno, kaže se da Sjedinjene Države razgovaraju o zajedničkim operacijama sa Turskom protiv PKK. One navodno uključuju ciljanje vrhovnih komandanata PKK-a, kao što je Čemil Bajik.

O – Ne verujem da bi bilo kakva neprijateljska akcija protiv PKK služila interesima Sjedinjenih Država. Ne verujem da će to učiniti. Ako se razmatraju planovi ubistava, onda to nije dobra stvar.

Mi zastupamo ljude iz Rožave. I ljudi Rožave nikada neće ući u bilo kakve odnose koji bi štetili interesima Kurda koji žive u drugim delovima Kurdistana. Želimo da imamo dobre odnose sa Turskom. PKK se može boriti protiv Turske, ali ljudi iz Rožave i Turske imaju zajedničke interese. Dok Amerika nije došla ovamo, u Kobani 2015. godine imali smo dobre odnose sa Turskom. Naši političari odlazili su u Ankaru i sastajali se sa turskim zvaničnicima. Naši odnosi sa Turskom su se urušili tek nakon što su Amerikanci i koalicija došli u Rožavu.

P – Da li govorite da “ako se PKK bori protiv Turske, to nas ne tiče, mi smo odvojeni”?

O – Da, tako je.

P – Ali Turska vidi stvari drugačije. Stavlja vas u istu kategoriju kao PKK. A 2013. godine, kada su mirovni pregovori između Turske i [lidera PKK] Abdulaha Odžalana bili u toku, rečeno je da je Rožava bila deo dogovora koji se odvijao. Kada se strane nisu usaglasile o Rožavi, razgovori su se urušili. Ako bi razgovori izmedju Odžalana i Turske bili nastavljeni, Rožava bi svakako bila ponovo deo pregovora.

O – Istina. Ali glavni razlog zbog kojeg su se naši odnosi s Turskom razbili nije PKK. To je izgovor. Glavni razlog je strateški odnos koji se razvio između nas i Sjedinjenih Država. To je pogoršalo tursku fobiju, njihove strahove.

P – Vi lično ste počeli borbu unutar redova PKK?

O – Da, ali to je bilo davno.

P – Poznajete Abdulaha Odžalana, i kaže se da vas voli kao sina?

O – Da. Poznavao sam ga kad je živeo u Siriji. Vođa je živeo ovde 20 godina. Vođa Apo je realnost ovog regiona koja se ne može ignorisati. Dozvolite da pojasnim. Vođa Apo je filozofija, ideologija. PKK je organizacija, stranka, pokret. Ne možemo svesti Rožavu na samo jedan pokret. Ovde postoje razne vrste ljudi. Postoje Arapi iz Rake iz Hasake. … postoje Čerkezi. Postoji PKK. Postoji KNC, postoje oni koji podržavaju Barzanija. Postoje oni koji podržavaju režim. Ali simpatizeri PKK-a čine većinu. Tu su i Arapi koji žele da saznaju više o filozofiji vođe Apa i koji ga prihvataju. Postoji hiljade naših ljudi koji su se borili u redovima PKK. Ali Rožava nije sastavljena isključivo od simpatizera PKK-a.

P – Kaže se da bez podrške PKK vi nikada ne bi postigli snagu i uticaj koji trenutno uživate u Siriji.

O – PKK je pružila veliku podršku Rožavi. To je značajno doprinelo našem uspehu. Ali najvažniji izvor našeg uspeha su sami ljudi Rožave. Omladina. Kako je formiran YPG? Da, bilo je onih koji su se borili u PKK-u, a kada je izbio sukob u Siriji, grupa takvih ljudi se vratila u Siriju. Ali to nije bila velika grupa.

P – Vi ste bili deo te grupe?

O – Da. Vratio sam se u proleće 2011. Bilo je nas je oko 30. Ali da se hiljade lokalnih mladića nisu pridružili i da lokalno stanovništvo nije pružilo svoju moralnu i materijalnu podršku, armija koja je moćna kao što je SDF nikada ne bi mogla biti formirana. Koalicija je počela da nam pruža oružje tek nedavno. Pre nego što su Amerikanci stigli, oslobodili smo mnoge oblasti našim Kalašnjikovima.

P – Ako vas režim napadne, da li će vas Amerika braniti?

O – Obećali su da će nas braniti. I kada su nas napadale režimske snage u Tabki, oni su to i učinili. Srušili su avion režima. Želimo da verujemo Americi.

P – Za nekoga ko je toliko dugo bio u PKK-u, ko je bio izložen levičarskoj ideologiji, kako je saradnja sa svetskom imperijalnom snagom broj 1, Amerikom, i njenim vojnicima i diplomatama uticala na vaš pogled na svet?

O – Ljudi sve vreme uče u životu. Ništa nije loše sa tim. Dobili smo dosta iskustva u vojnim pogledima. Pre nego što su došli Amerikanci, već smo se borili. Oslanjali smo se na vlastita sredstva. Nakon što su Amerikanci došli, došlo je do vazdušnih udara i razvili smo novi sistem borbe.

P – Da li su Amerikanci nešto naučili od vas?

O – Samopožrtvovani smo. Imamo samopouzdanje. Imamo hrabrost. Naučili su to od nas. Sagradili smo SDF zajedno sa Amerikancima. Ja sam mu dao ime.

P – Američki general je to spomenuo tokom panel diskusije. Dali ste mu ime preko noći, rekao je.

O – Istina.

P – Postoje tvrdnje da prisilno regrutujete Arape u SDF i da ubijate one koji odbijaju da se pridruže.

O – Ništa takvo se nije desilo, niti bi bilo dozvoljeno. Poslali smo one koji nisu hteli da se bore u Raki kući.

P – Ko plaća plate YPG-u?

O – Naša uprava.

P – A arapskim borcima?

O – Mi plaćamo, mada je Amerika počela da plaća neke od njih – oko petinu boraca. Kao što sam rekao, mi želimo da Amerika ostane. Američke snage ovde žele da ostanu. Ali političari će odlučiti da li će ostati ili ne, a ne vojnici.