Kada britanski političari govore o prisilnog emigraciji često vole da napomenu da Velika Britanija ima tradiciju prihvatanja izbeglica.

U izbegličkom kampu nazvanom „Džungla“ kod Kalea, upitate li ljude šta misle o ovom stavu Engleza, oni će vam ponoviti uvek isto: „Znate, Engleska je došla nepozvana u naše zemlje i stvorila probleme koje sada proživljavamo“.

Prema zvaničnim ciframa Ujedinjenih Nacija, od 22.5 miliona izbeglica, 5.5 miliona dolazi iz Sirije, 5.3 iz Palestine, 2.5 miliona iz Avganistana, 1.4 miliona iz Južnog Sudana, potom 1 milion iz Somalije, 646,000 iz Sudana, 432,000 iz Eritreje, 308, iz Iraka…

Ako ukrstite ove zemlje sa istorijom britanskih intervencija, dolazite do sledećih podataka:

• Palestina: Britanija ju je okupirala 1917. godine, a nakon završetka britanskog mandata, deo je 1948. pretvoren u Izrael;
• Avganistan: Britanija ju je okupirala 1838. godine, vršila vojne akcije ’20-ih i ’30-ih godina prošlog veka, a potom ponovo napala 2001. godine;
• Somalia: Britanija uz ostale evropske sile okupira ovu zemlje 1888. godine i vlada u jednom njenom delu nazvanom Somaliland do 1960. godine;
• Sudan: zemlja koju je Britanija podelila i kojom je vladala od 1898. do 1956. godine;
• Eritreja: okupirana 1941. godine i prepuštena Etiopiji 1953. uz pravljenje uslova za građanski rat koji je ubrzo usledio;
• Irak: Britanija je izvršila invaziju 1917., potom 1941., 1991. i 2003. godine.

Lista se dalje nastavlja: Bangladeš, Egipat, Gana, Indija, Iran, Burma, Nigerija, Pakistan, Šri Lanka, Zimbabve… Sve su to zemlje iz kojih su hiljade ljudi izbegli i sve njih je okupirala Velika Britanija ili njeni interesi.

Izbeglice iz ovih zemalja zajedno čine više od polovine svetskih izbeglica. Ako tu dodamo i Siriju koju Britanija napada po treći put u poslednjih 100 godina, onda je u pitanju 3/4 svetskih izbeglica.

Koliko ovih izbeglica živi u Velikoj Britaniji? Oko 0.5%.

Priča o ljudima koji beže iz svojih zemalja nije otpočela 2015. na našim televizijskim ekranima. To je posledica decenijskog ciklusa nasilja potpomognutog izrabljivanjem prirodnih resurasa i prodajom naoružanja–sve to ima višegeneracijske posledice.

Dakle, kada engleski političari pomenu tradiciju prihvatanja izbeglica, treba imati u vidu pre svega njenu sramnu tradiciju stvaranja istih.