Globalistički intervencionizam već sedam godina demonstrira svoju brutalnost i nasilje u Siriji, iza čega ostaju stravična razaranja, žrtve, migracije, unutrašnji sukobi, pljačke i neopisive patnje ljudi.

Zajednički napad SAD, Francuske i Velike Britanije na Sirijsku Arapsku Republiku, doživljavamo kao repliku sopstvenog stradanja, s jednom jedinom razlikom: Svet se više ne zasniva na globalističkom monizmu. Rusija danas nije na kolenima. To nam daje izvesnu nadu da će rasplet biti manje tragičan i da će ova zemlja smognuti snage da sa svojim predsednikom pokrene procese uspostavljanja kontrole nad sopstvenom teritorijom.

U sveopštem globalnom haosu, vođenom pod Mamonovom dirigentskom palicom, od Srbije se očekuje STAV. Traže ga upravo eksperti za manipulaciju javnim mnjenjem koji uz pomoć laži, obmana i medijskih trikova prikrivaju pravu prirodu “mirovnih akcija” NATO pravednika. Srbija je – nakon razbijanja Jugoslavije – prošla kroz čistilište tomahavk diplomatije, pa nam iskustvo sa deliocima pravde u tuđem dvorištu daje za pravo da prema “informacijama” plasiranim od strane agresora budemo krajnje skeptični.

Srbija nije dužna da agresoru polaže račune o svom STAVU prema svakoj ujdurmi osmišljenoj u Trampovom štabu, niti je iznuđivanje osude “diktatora” u funkciji smanjenja tenzija. Očigledno je da agresor nema nameru da prepusti sudbinu Sirije sirijskom narodu, okupljenom oko predsednika Sadata, pa se postavlja pitanje u čijem interesu je egzodus mladih, za odbranu sposobnih ljudi iz Sirije. Pitamo se, da li bi sudbina zemlje bila drugačija da su svi odrasli “izbegli” Sirijci umesto stampeda ka EU prišli sirijskoj armiji, svrstavši se pod barjak sirijskih rodoljuba. Koji su to propagandni marifetluci naterali narod da masovno napusti ognjišta i odustane od odbrane sopstvene zemlje?

Strategija čišćenja prostora od starosedelaca jedna je od oprobanih vojnih doktrina, koja donosi plodove agresoru i neodoljivo podseća na kosovsku tragediju, egzodus naroda iz Krajine, raseljavanje jugoslovenskih naroda iz Bosne kako bi je naselili remetilačkim skupinama stranaca.

Osnovno pitanje vezano za budućnost Sirije odnosi se na povratak naroda na sopstvena ognjišta, uz međunarodnu podršku opstanku tih naselja, što svaki naš STAV prema NATO performansima sa bojnim otrovima i suzma čini deplasiranim. Ovdašnja i svetska javnost sve manje veruje parolama „civilizovanog Zapada“ da je demokratija ostvarljiva  uz zvuke američkih i britanskih bombardera i njihovih poltrona.

Sloboda narodu i dug život sirijskom predsedniku “diktatoru”.

 

U Beogradu dana 19.04.18.
PREDSEDNIK UO MREŽE ZA ODBRANU ČOVEČANSTVA :
Ratko Krsmanović