Važno je ispravno razumeti nacionalizam. Samo kada imaju takvo razumevanje ljudi postižu nacionalno jedinstvo, zagovaraju interese nacije i doprinose oblikovanju svoje sudbine.

Nacionalizam je nastao kao ideologija odbrane interesa nacije u toku njenog nastanka i razvoja. Iako se period formiranja nacija razlikuje od slučaja do slučaja, svaki narod je društvena zajednica koja je formirana i konsolidovana istorijski na osnovu zajedničkog porekla, jezika, teritorije i kulture, i sastoji se od raznih klasa i slojeva. Ne postoji osoba u bilo kojoj zemlji ili društvu koja postoji izvan svoje nacije, odvojeno od nje. Svaka osoba pripada klasi ili sloju i istovremeno naciji, koju karakterišu njen klasni i nacionalni karakter.

Klasni karakter i nacionalni karakter i zahtevi klasa i nacije neodvojivi su jedni od drugih. Zapravo, klase i slojevi nacije imaju različite zahteve i interese zbog svojih različitih društvenih i ekonomskih funkcija. Međutim, svi članovi nacije imaju isti ulog u zagovaranju nezavisnosti i karaktera nacije i postizanju nacionalnog prosperiteta bez razlikovanja interesa njihovih klasa i slojeva. To je zato što je sudbina nacije upravo sudbina njenih pojedinačnih članova; drugim rečima, drugo zavisi od prvog.

Niko neće biti zadovoljan sa pogaženim suverenitetom i čašću njegove ili njene nacije i zanemarenim nacionalnim karakterom. Uobičajena je psihologija i ideološki osećaj članova nacije da vole svoju naciju, neguju njene karakteristike i interese, i žude za njenim prosperitetom. Nacionalizam odražava ovaj osećaj i psihologiju. Drugim rečima, nacionalizam je ideologija koja zagovara ljubav prema naciji i odbranu njenih interesa. Pošto ljudi iscrtavaju svoju sudbinu dok žive u jedinici nacionalne države, pravi nacionalizam predstavlja patriotizam. Progresivna priroda nacionalizma leži u činjenici da je to patriotska ideologije koja zagovara odbranu nacionalnog interesa.

Nacionalizam se pojavio kao progresivna ideja zajedno sa formiranjem i razvojem svake nacije. Međutim, bio je u prošlosti shvaćen kao ideologija koja brani buržoaski interes. Istina je da se u danima nacionalističkog pokreta protiv feudalizma, novonastajuća buržoazija, noseći zastavu nacionalizma, vozila u karavanu pokreta. U to doba, interesi masa i novonastale buržoazije u suštini su se preklapali u borbi protiv feudalizma. Tako je zastava nacionalizma odražavala zajedničke interese nacije. Kako se kapitalizam razvijao a buržoazija postajala reakcionarna vladajuća klasa nakon pobede buržoaskih revolucija u raznim zemljama, nacionalizam je korišćen kao sredstvo odbrane interesa buržoaske klase.

Buržoazija je prerušila svoje klasne interese u nacionalne interese i koristila nacionalizam kao ideološki instrument da učvrsti sopstvenu klasnu dominaciju. To je dovelo do toga da je nacionalizam među ljudima shvaćen kao buržoaska ideologiju suprotna nacionalnim interesima. Treba razlikovati jasno između istinskog nacionalizma kojim se voli nacija i brane nacionalni interesi i buržoaskog nacionalizma koji se zalaže za interese buržoaske klase.

Buržoaski nacionalizam otkriva sebe kao nacionalni egoizam, nacionalni ekskluzivizam i veliki šovinizam u odnosima između zemalja i nacija; reakcionaran je u tome što stvara antagonizam i neslaganja između zemalja i nacija i iskušava razvoj prijateljskih odnosa između različitih naroda sveta.

Originalna revolucionarna teorija radničke klase nije dala tačno objašnjenje nacionalizma. Polagala je isuviše pažnja na jačanje međunarodnog jedinstva i solidarnost radničke klase širom sveta – osnovni problem u tadašnjem socijalističkom pokretu – ne obraćajući dovoljnu pažnju na nacionalni problem. Otišla je toliko daleko da je smatrala nacionalizam antisocijalističkim ideološkim trendom, jer je buržoaski nacionalizam nanosio veliku štetu socijalističkom pokretu. Zbog toga su progresivni ljudi u prošlosti odbacivali nacionalizam, smatrajući ga nekompatibilnim sa socijalizmom.

Pogrešno je smatrati socijalizam nekompatibilnim sa nacionalizmom. Socijalizam ne zagovara samo interese radničke klase; on takođe zastupa interese nacija – stoga je to ideologija ljubavi prema zemlji i ljudima. Nacionalizam je i ideologija ljubavi prema zemlji i ljudima, jer brani interese zemlje i ljudi. Ljubav prema zemlji i ljudima je ideološka emocija zajednička socijalizmu i nacionalizmu; ovde leži ideološka osnova na kojoj mogu da izgrade savezništvo.

Prema tome, nema razloga ili osnove da se jedno suprotstavlja drugom i odbaci nacionalizam. Nacionalizam nije u sukobu sa internacionalizmom. Međusobna pomoć, podrška i savez između država i nacija – to je internacionalizam. Svaka zemlja ima svoje granice i svaka nacija ima svoj identitet, a revolucija i izgradnja se sprovode sa zemljom i nacijom kao jedinicom. Iz tog razloga, internacionalizam pronalazi svoje izraze u odnosima između zemalja i između nacija, za šta je preduslov nacionalizam. Internacionalizam koji se razveo od koncepata nacije i nacionalizma je samo prazna školjka. Čovek koga ne zanima sudbina države i nacije ne može biti veran internacionalizmu.

Revolucionari svake zemlje trebaju biti verni internacionalizmu, boreći se, pre svega, za prosperitet svoje zemlje i nacije.

Po prvi put u istoriji, predsednik Kim Il Sung dao je tačno objašnjenje nacionalizma i razjasnio je odnos između socijalizma i nacionalizma i između komunista i nacionalista u njegovoj revolucionarnoj praksi izgradnje sudbine njegove zemlje i ljudi. Rekao je da svaki pravi komunista prvo mora postati pravi nacionalista. Odlukom da posveti svoj život svojoj zemlji i svojim zemljacima, on je stupio na put revolucije u svojoj mladosti i stvorio je besmrtnu ideju Džuče, na osnovu koje je uspostavio Džuče-orijentisani pogled na naciju i naučno izložio suštinu i progresivan karakter nacionalizma.

Kroz ispravnu kombinaciju klasnog karaktera sa nacionalnim karakterom i sudbine socijalizma sa onom nacije, ostvario je savez između komunista i nacionalista, cementirao je klasne i nacionalne stavove našeg socijalizma i naveo nacionaliste da se pridruže naporima za socijalističku izgradnju i ponovno nacionalno ujedinjenje. Mnogi nacionalisti prihvatili su patriotski put nacionalnog jedinstva i ponovnog nacionalnog ujedinjenja, raskidajući sa svojim greškama iz prošlosti.

Kim Ku, dugogodišnji antikomunista, povezao se sa komunistima u patriotskoj konverziji, u sumrak njegovog života, i Čoe Tok Sin, nacionalista, uspeo je da nađe spasenje kao patriota u zagrljaju našeg lidera. Naš veliki lider je negovao i zagovarao nezavisnost ne samo našeg naroda, nego i ostalih naroda sveta. On je posvećivao sve svoje napore stvaranju nezavisnosti mnogih zemalja, kao i korejskoj revoluciji. Bio je  i čvrst komunista i plemeniti patriota, istinski nacionalista i uzor među internacionalistima.

Ja takođe tvrdim da pravi komunistički revolucionar mora biti vatreni patriota i istinski nacionalista. Komunista koji se bori za ostvarenje nezavisnosti masa naroda prvo mora biti pravi nacionalista. Oni koji se bore za svoj narod, svoju zemlju i domovinu su istinski komunisti, istinski nacionalisti i vatreni patrioti. Oni koji ne vole svoje roditelje, braću i sestre ne mogu voleti ni svoju zemlju i sunarodnike. Isto tako, oni koji ne vole svoju domovinu i narod ne mogu postati komunisti.

Nisu komunisti, nego imperijalisti, oni koji se protive nacionalizmu i stavljaju prepreke na put nezavisnog razvoja nacija danas. Imperijalisti lukavo manevrišu da realizuju svoju dominantističku ambiciju apelima na “globalizaciju” i “integraciju”. Oni tvrde da je ideal izgradnje suverene nacije-države ili ljubavi prema zemlji “nacionalna predrasuda koja zaostaje za vremenom” i da su “globalizacija” i “integracija” trendovi današnjice, kada se nauka i tehnologija rapidno razvijaju i ekonomske razmene između zemalja se odvijaju brzo na međunarodnom nivou.

Danas, kada svaka zemlja i nacija izgrađuju sopstvenu sudbinu sopstvenom ideologijom, sistemom i kulturom, ne može biti političke, ekonomske, ideološke i kulturne “integracije” sveta. Manevri američkih imperijalista za “globalizaciju” i “integraciju” usmereni su ka pretvaranju sveta u ono što nazivaju “slobodnim” i “demokratskim” svetom po uzoru na Sjedinjene Države, tako dovodeći sve zemlje i nacije pod njihovu dominaciju i subordinaciju.

Sadašnja era je era nezavisnosti. Ljudsku istoriju pokreće borba naroda za nezavisnost, a ne dominantističke ambicije i agresivna politika imperijalista. Manevri imperijalista za “globalizaciju” i “integraciju” osuđeni su na neuspeh, jer im se suprotstavljaju snažni napori onih naroda sveta koji teže ka nezavisnosti. Trebali bismo se odlučno suprotstaviti i odbaciti manevre imperijalista za “globalizaciju” i “integraciju” i stalno se boriti da sačuvamo lepe karakteristike naše nacije i zaštitimo svoju nezavisnost. Često naglašavamo princip sagledavanja problema kroz interese Koreje, kako bi se sačuvao nacionalni karakter i odbranila nezavisnost naše nacije.

Najvažniji zadatak sa kojim se danas suočavamo u zagovaranju i ostvarenju nacionalne nezavisnosti je ponovno ujedinjenje zemlje. Naša nacija, koja je nasledila istoriju, kulturu i tradiciju patriotizma, podeljena je na sever i na jug od strane spoljnih sila, duže od pola veka. Podela teritorije i nacije blokira put zajedničkom razvoju nacije i nanosi mu neizrecive teškoće. Ponovno nacionalno ujedinjenje nije samo važna potražnja našeg naroda, nego i jednoglasna volja i aspiracija cele nacije.

Istorijski sastanak u Pjongjangu i zajednička deklaracija Severa i Juga od 15. juna, uspostavili su novu eru velikog nacionalnog jedinstva i težnji ka ponovnom ujedinjenju. Deklaracija predlaže sve principe i načine rešavanja problema kojima se omogućuje ponovno ujedinjenje zemlje zajedničkim naporima naše sopstvene nacije. Deklaracija je program nacionalnog jedinstva i opšti princip nacionalne reunifikacije, zasnovane na ideji samostalnosti i prožete duhom ljubavi prema zemlji i narodu.

Značajna garancija za nezavisnost, mir i ponovno nacionalno ujedinjenje leži u podršci i temeljnoj realizaciji deklaracije. Pridržavajući se zajedničke deklaracije Severa i Juga kao generalnog principa ponovnog ujedinjenja, cela nacija mora pokrenuti borbu na nacionalnom nivou za postizanje istorijskog cilja ponovnog nacionalnog ujedinjenja.

 

Kim Jong Il – O ispravnom razumevanju nacionalizma (Centralnom komitetu Radničke partije Koreje, 26. i 28. februara, 2002)
Prevod: Princip info