Jedinstveni rukopis, kojeg je napisao rob, sada se čuva u Biblioteci Kongresa. Autobiografija na arapskom jeziku bila je decenijama u privatnim kolekcijama pre nego što ju je biblioteka nabavila 2017. godine. Sada je digitalizovana, tako da svi mogu da je čitaju.

Rođen i odrastao u zapadnoj Africi, Omar Ibn Said imao je trideset sedam godina kada je kidnapovan i odveden u Ameriku kao rob u XIX veku. „Pre nego što sam došao u hrišćansku zemlju, moja religija bila je religija proroka Muhameda.“ Njegova autobiografija na maternjem arapskom jeziku smatra se jedinom svoje vrste, autentične reči američkog roba muslimana: „Onda je došla u naše mesto velika vojska, koja je ubila mnoge ljude, uzela me i odvela na veliko more…“ Njegova pismenost i kultura direktno su suprotstavljene narativu da robovi nisi bili sposobni za kulturu. Oni su zapravo bili ljudi sa različitim prošlostima, sposobnostima i kulturom.

Ala Alrajes proučio je i preveo reči Omara Ibn Saida. „Prodali su me u ruke hrišćana, koji su me vezali i ukrcali na veliki brod, i mesec i po dana putovali smo preko velikog mora, kada smo stigli u mesto zvano Čarlston.“ Bio je bogat i visoko obrazovan, u svojoj autobiografiji piše kako je proveo dvadeset pet godina u učenju. Taj čovek je uhvaćen u trideset sedmoj godini i istovaren u Južnoj Karolini, u zemlju koju ne zna, među ljude čiji jezik ne govori. Ibn Said piše da je bio prodat malom, slabom i zlobnom čoveku zvanom Džonson. Nakon nekoliko godina zlostavljanja pobegao je, ali je uhvaćen u Severnoj Karolini.

Uhvaćen je i smešten u zatvorsku ćeliju. Tada počinje da piše na zidovima svoje ćelije na arapskom. To je privuklo pažnju veoma važnih ljudi, jer je čovek koji ga je na kraju kupio i oslobodio iz zatvora bio brat guvernera Severne Karoline. Vremenom je Ibn Said prešao u hrišćanstvo. U svojim šezdesetim, napisao je svoju priču, ali samo na arapskom.

Pošto je napisana na arapskom, njegovi gospodari uopšte nisu mogli da je pročitaju i nisu mogli da utiču na njeno pisanje; to su zaista njegove reči, koje nise prošle kroz filter i uredništvo robovlasnika i abolicionista, kao što su prošli drugi robovski narativi. Ta je mašinerija, kako tvrdi Alrajes, izbrisala nebrojene narative, uključujući činjenicu da je do 25% Afrikanaca porobljenih u Americi bilo muslimanske vere.

Ibn Said je zapravo svoju autobiografiju otpočeo rečima iz Kurana. Delovi ovog kuranskog poglavlja govore o tome da samo Bog ima vlasništvo nad ljudskim bićima i nad stvarima. Zbog toga izgleda da ono što Omar želi da kaže u podtekstu jeste „Nemate vi nikakvo pravo da me posedujete“.

To je narativ koji izaziva originalni koncept toga šta su robovi bili kada su došli u Ameriku: da nisu imali sistem verovanja, da su bili necivilizovani, da nisu imali pismo. To on stavlja na stol i u suštini kaže „Eto ko smo mi zapravo“.

Ali pre nego što stranice koje je napisao Omar Ibn Said mogu da budu podeljene sa svetom, konzervatori u Biblioteci Kongresa radili su mesecima na tome da ih ožive. Pokušavaju da predstave taj predmet najbliže moguće onome kako je izgledao tada. Silvija Albro vodila je akciju spašavanja skoro dvesta godina starog rukopisa. Sami materijali, kaže ona, govore još više o životu Omara Ibn Saida.  Zapravo je iznenađujuće što je kvalitet papira njegovog rukopisa veoma dobar. Činjenica da je imao na raspolaganju materijal dobrog kvaliteta upućuje na poštovanje koje je primao kao ličnost, čak i kao rob. To poštovanje skrenulo je pažnju poznatih abolicionista, misionara i lingvista toga doba na Ibn Saida; oni su preveli njegovu priču i koristili je u borbi protiv ropstva. Čitav rukopis danas je dostupan onlajn, za novu generaciju koje može da čita Ibn Saidove reči.

Rukopis u celosti možete pročitati na ovom linku.

 

Prevod: Jelena Šipetić
Priprema: Princip.info