“Džordž Džekson je uhapšen zbog navodne krađe 70 dolara. Osuđen je na kaznu od godinu dana do doživotne robije,  jer je bio crn, a onda je držan u zatvoru godinama, u najnehumanijim uslovima, jer je otkrio da crnoća ne mora biti značka podređenosti, već može biti baner beskompromisne ​​revolucionarne borbe. Ubijen je jer je prenosio ovaj stav kolegama zatvorenicima. Džordž Džekson bio je politički zatvorenik i borac za slobodu. Umro je 1971. od ruke neprijatelja.”

– Dr. Valter Rodni

*

Ja sam ekstremista, komunista, i moram biti uništen ili ću se pridružiti drugovima u jedinoj komunističkoj partiji u ovoj zemlji – Crnim panterima. Daću im sve što imam, svaki prljavi trik iz istorije ratovanja. Tada ništa neće moći pobediti našu osvetu i ništa neće moći sprečiti naš pohod do pobede. Dolazimo do našeg zaključka: jedinog istorijskog regresa koji nam je preostao. Sloboda znači toplina i zaštita od surovog lišavanja osnovnih potrebština. Ona znači hrana, ne smeće. Ona znači istina, harmonija i društveni odnosi koji potiču iz njih. Ona znači najbolja medicinska nega.́ Ona znači zapošljavanje, koje se podudara sa individualnim potrebama i osećanjima. Imaćemo tu slobodu makar i po cenu totalnog rata.

*

Kao robovi, shvatamo da se vlasništvo i mehanizmi distribucije moraju preokrenuti. Problemi crne i  braon kolonije ne mogu se otkloniti sve dok su neophodni resursi za njihovo rešavanje vlasništvo spoljašnje manjine motivisane isključivo potrebom za njenim sopstvenim opstankom. Ta spoljašnja manjina nikada neće ni razmotriti odgovarajuća rešenja.

*

Revolucija se gradi u fazama; ona nije ’kul’, niti romantična; odvažna je i žestoka; loviti i biti lovljen – opozicija koja se uzdiže iznad našeg nivoa nasilja da nas ugnjetava, i naše snage koje uče kako da suzbiju ovu represiju i opet se uzdignu iznad njihovog nivoa nasilja. Taj se proces ponavlja iznova i iznova dok se konačno ne dostigne nivo gde se oseća stvarna snaga naroda i potiskuje vladajuća klasa. Moć naroda leži u većem potencijalnom nasilju.

*

Glavni rezervoar revolucionarnog potencijala u Americi nalazi se u crnoj koloniji. Njena brojčana snaga, njen očajnički istorijski odnos prema nasilju proizvodnog sistema, njen aktuelni status u stvaranju bogatstva, guraju crnački sloj koji se nalazi u osnovi celokupne klasne strukture na čelo svake revolucionarne šeme.  Crnci i dalje obavljaju posao najveće robovlasničke države u istoriji. Samo su uslovi našeg robovanja izmenjeni.

*

Kao žrtve jedne od najbrutalnijih protivrečnosti u istoriji, kao najsiromašniji među siromašnima, kao crnci, sasvim opravdano možemo uništiti ovu zemlju kao modernu nacionalnu državu i napasti je totalno destruktivnim protivnapadom. Ali, kao revolucionarima, naš su cilj akcije koje će kulminirati preuzimanjem državne vlasti. Naša stvarna svrha je da oslobodimo i sebe i druge od kolonijalne – ekonomske represije.

*

Moramo edukovati ljude o stvarnim uzrocima ekonomskih zločina. Moraju naučiti da su čak i zločini iz strasti psihosocijalni efekti ekonomskog poretka koji je bio dekadentan još pre sto godina. Svom zločinu se može ući u trag preko objektivnih socio-ekonomskih uslova – društveno produktivne ili kontraproduktivne aktivnosti.

*

Oružana borba je u samom srcu revolucije. Ako se problemi ljudi ne mogu otkloniti jer su potrebna sredstva u rukama manjine, to znači da ćemo im morati oduzeti ta sredstva. Oduzimanje imovine uvek je značilo neki oblik rata, neki oblik oružane borbe. Ako nam je istorija vodič, ona jasno govori da nikada ništa značajno nije menjalo ruke bez borbe, ili bar pretnje nasiljem. Ljudi jednostavno ne predaju ono što smatraju privilegijom osim silom. Sama istorija je ekonomski motivisana klasna borba.

*

Nasilje navodno ne deluje u Americi, ni za koga osim “svemoćnog administratora”. Ali, na moje zadovoljstvo, to tek treba da se dokaže, jer znam da je bomba bomba; ona savija čelik, ruši beton i raskomadava ljude svuda u svetu. Zašto onda ne one stvorene u Americi? Meci ispaljeni iz puške vijetnamskih boraca za oslobođenje, ubijaju svinje u Vijetnamu. Zašto ih onda ne bi ubijali na mestu gde se svinje stvaraju?

*

Anti-terorizam je vid urbanog gerilskog rata. To je naš logički odgovor na represivne mere koje je preduzela neprijateljska država da bi nas zadržala u ranim fazama pobune. Naš vojnički kadar koji je uključen u ovu aktivnost imaće taktičku prednost nad tim državnim  teroristima samo ako ostane tajan. Iako moramo raditi u pravcu političkog fronta, moramo ostati odvojeni od njega. Redovi ovih vojnika moraju biti apsolutno imuni na infiltraciju; moraju se preduzeti mere predostrožnosti da ovaj kadar bude neprobojan za policijske špijune i manje predane drugove.

*

Autonomna infrastruktura – ako nam je cilj da onesposobimo državu da proizvodi i distribuira robu, da hrani svoju ratnu mašinu ili organizuje bilo koju vrstu društvenih aktivnosti; onda, naravno, moramo istovremeno da se obezbedimo sredstvima za obavljanje ovih funkcija barem na nivou izdržavanja. I vojno i političko krilo oslobodilačkog pokreta moraju razmišljati o snabdevanju avangardnih elemenata i naroda potrepštinama, tokom mračnih dana kad zaustavimo mašinu. Urbani vrtovi moraju biti ponovo izgrađeni.

 

Prevod: Princip.info
Izvod iz: Jackson, G. (1972). Blood in my eye: George L. Jackson. London: J. Cape.