1. Rad CPPM-a (Centra za politički i vojni trening) nije da proizvede „ubice“, već da obuči istinske borce revolucije, autentične FRELIMO vojnike.

FRELIMO vojniku svojstvena je politička svest. Mi obučavamo borce čiji je suštinski zadatak da izgrade novo društvo, a pošto ono može da bude izgrađeno samo na teritoriji oslobođenoj od neprijateljske okupacije, borac mora da bude obučen da fizički uništi neprijatelja.

Borac je stoga svestan i aktivan subjekat u transformaciji društva. CPPM je laboratorija u kojoj pravimo tog subjekta promene, novog čoveka.

2. Naša je parola: proizvodnja, učenje i borba. Ova parola sintetiše našu političku liniju. Naš borac združuje ova tri činioca. Proizvodnja nas snabdeva materijalnim potrepštinama za rat, političko učenje daje nam identitet, dok nam naučne studije omogućavaju da razvijemo proizvodnju i poboljšamo borbenu strategiju.

Borba protiv fizičkog neprijatelja obezbeđuje nam zemlju gde se proizvodnja i preporod društva dešavaju i oslobađa stanovništvo iz kojeg dolaze novi borci. Borba protiv neprijatelja u našim umovima, protiv kapitalističke ideologije koju je nametnuo kolonijalizam i feudalne ideologije nasleđene tradicijom, konsolidovaće našu fizičku pobedu, postaviće osnove za novo društvo, i učiniće naš napredak nepovratnim.

Naša parola mora da se primeni u metodama za obučavanje boraca.

3. Borba protiv neprijatelja koji živi u umu je najteža. Naše čitavo vaspitanje, naša tradicija, čitav život do trenutka kada smo se pridružili FRELIMO-u tera nas da vidimo i negujemo kao vrline ono što naše novo društvo odbija kao boljke. CPPM, u svom načinu života, zahteva radikalnu promenu vrednosti, stavova i ponašanja. Novopridošli drugovi upoznaju se sa životom kakav nikad nisu zamislili, kakav nikad nisu smatrali mogućim. To je veliki šok.

4.  Ne smemo nikad da mislimo o čoveku kao automatu koji mora da prima i izvršava naredbe nezavisno od toga da li ih razume ili ih je usvojio. Vođe moraju da se bore protiv štetne sklonosti rešavanja političkih problema kroz administrativne odluke. Ta sklonost vodi diktaturi birokratije i stvara jake protivrečnosti kod drugova.

Naš život i disciplina mogu da se baziraju samo na svesnom i voljnom udruživanju. Stoga kada novi regruti dođu u CPPM, vođstvo kampa mora da razgovara sa njima i predstavi im život u kampu i njegove osnovne vrednosti.

5. Regruti moraju biti vođeni tako da postepeno usvajaju naše vrednosti.

Prva bitka jeste da usadimo nacionalnu svest i važnost jedinstva i uništenja tribalizma. Klasna svest mora da bude oštrija i dublje osećana, zajedno sa potrebom za bliskim jedinstvom između seljaka i radnika da steknu moć. Blisko povezana sa bitkom za jedinstvo jeste borba da se uništi individualistički duh i da se stvori kolektivistički duh.

Krađa je sebičan čin, koji ne haje za dobrobit drugova. Lopov namerno čini nažao svojim drugovima kako bi zadovoljio lične ništavne interese. Ukrasti bluzu svoga druga neće rešiti problem golotinje. Borci treba da se nauče da vrate čak i iglu koju nađu. Rasipanje i proćerdavanje odraz su ravnodušnosti prema partijskoj svojini i veoma pogrešnog razumevanja o tome šta ona znači. Kod kuće niko ne baca motiku ili hranu, jer kada osoba mora da radi da bi stekla te stvari, ona zna njihovu vrednost. Svako mora da bude u potpunosti svestan da je sve što FRELIMO poseduje plaćeno krvlju naših drugova i znojem naših prijatelja, i da su krv i znoj deo predmeta ili hrane koju stičemo. U ovom trenutku moramo da usmerimo pažnju drugova na činjenicu da ne smeju da idu okolo u dronjcima. Zaista, ovo ne samo da osujećuje vojnu pedantnost, no glavna stvar je u tome da mala rupa ili procep koji nisu ušiveni vremenom postaju zjapeća rupa i veliki procep, tako da ta odeća može da se baci. Kako bismo pomogli drugovima da shvate neophodnost ovoga, moramo da, što je dalje moguće, raspodeljujemo igle i konce.

6. Podsticanje narodnih masa na stvaralačku inicijativu je suštinski preduslov za našu pobedu i jedan od glavnih ciljeva naše borbe.

Ako će mase da koriste moć koju su tako slatko osvojili, moraju da pokažu inicijativu. Kolonijalno tlačenje, tradicija, neznanje i sujeverje stvaraju osećaj pasivnosti u čoveku koja guši inicijativu.

Stvoriti osećaj za inicijativu znači takođe stvoriti osećaj za odgovornost i učiniti da se vojnik oseća kao da se neposredno pita za sve što se tiče revolucije i naših života. On mora da oseća da je on FRELIMO, da sudbina FRELIMO-a ovisi o njegovom ponašanju.

7. Ako borci treba da budu sposobni da izvrše svoj zadatak, esencijalno je da shvate tačnu definiciju svoga neprijatelja, i da jasno razlikuju prijatelja od neprijatelja, čak i ako je ovaj drugi maskiran istom bojom, jezikom, porodičnim vezama ili plemenskim obeležjima, čak i ako diže zastavu sa nama.

Borba protiv tribalizma, rasizma, lažnih religijskih ili porodičnih vernosti itd. od suštinskog je značaja ako će cev naše puške uvek biti usmerena ka pravoj meti.

8. Emancipacija žena jedan je od FRELIMO-vih glavnih zadataka, kojim se bavi uglavnom Ženski bataljon.

Mi moramo da se postaramo da svi vojnici i kadrovi budu posvećeni poštovanju Ženskog bataljona i da vide njegove članice kao svoje majke, sestre i žene. Naše drugarice moraju da preuzmu svoje dužnosti i da ispravno shvate svoju misiju kao majke revolucije, kao učiteljice budućih generacija koje će da nastave revoluciju. One takođe moraju da nauče da poštuju svoja tela. Postoji takođe potreba da se borimo protiv reakcionarnih predrasuda kod muškaraca i žena o ženskim sposobnostima i njihovoj ulozi u revoluciji, društvu i kući.

9. Međunarodna solidarnost igra veliku ulogu u našoj revoluciji. Ne bismo dostigli trenutno stanje razvoja naše borbe bez pomoći koju primamo od progresivnih snaga u svetu.

Borba naroda i radnika čitavog sveta protiv eksploatacije čoveka i za izgradnju novog društva odlučujući je faktor u stvaranju povoljnih uslova za pobedu naše borbe u sadašnjem trenutku.

Internacionalistički duh suštinska je osobenost revolucionarnih snaga; težak rad je stoga potreban da bi naši vojnici shvatili ko su nam prijatelji i saveznici na međunarodnom nivou, i da bi stekli internacionalni duh.

10. Učenje kombinovano sa praksom glavno je oružje kojim dižemo našu političku svest i stičemo znanje potrebnu za usmeravanje prirode i njenih zakona za naše potrebe. To nam takođe daje municiju za brisanje sujeverja.

Program dugoročnog političkog obrazovanja mora stoga da radi na svakom nivou: kadrova, predavača, vođstva, partijskih drugova i Ženskog bataljona.

Moraju da postoje redovni i česti sastanci sa tim odredima, bilo u manjem broju ili čitav bataljon. Štetno je držati sastanke samo kada ih sazove predsednk, Narodni komesar ili druge vrhovne vođe.

Naučno i književno obrazovanje zahtev je naše oružane borbe, naše borbe protiv neznanja i sujeverja, i naših poduhvata u ekonomskom i društvenom razvoju.

Nedopustivo je da imamo kadrove, a posevno predavače, koji su nepismeni i ne govore portugalski.

Stoga, prioritet moramo dati borbi protiv nepismenosti i nedostatku znanja portugalskog kod predavača i kadrova, a u drugoj fazi borba mora biti proširena da uključi Ženski bataljon i čitav kamp.

Predavači i kadrovi koju znaju da čitaju i pišu protugalski moraju da stvaraju dugoročne i stalne programe za poboljšavanje naučnog i opismenjujućeg znanja. Ti programi moraju da sadrže istoriju i geografiju Mozambika, portugalski jezik, aritmetiku i geometriju, osnove fizike, hemiju i prirodne nauke. Takav program mora da sadrži i redovna predavanja i diskusije o novih tehnikama i metodama proizvodnje, pogotovo što se tiče poljoprivrede i stočarstva.

Sticanje dobrih higijenskih navika, ličnih i kolektivnih, odlučujuće je u prevenciji mnogih bolesti. Osnovna vojnička obuka, stoga, mora da sadrži nedeljni program časova higijene i osnovnog znanja prve pomoći. Isto tako, ali na višem nivou, treba da postoje nedeljni časovi higijene za predavače i kadrove.

Važnost kulture mora takođe da se zasluženo naglasi, jer ispoljava osobenosti našeg nacionalnog identiteta.

Treba da postoje redovni programi pesama, predstava, recitacija itd. sa drugovima, predavačima i kadrovima.

11. Proizvodnja je od suštinskog značaja za nas. Bez nje ne samo da ne bismo napredovali u ratu, već bi bilo nemoguće osigurati opstanak naroda, a kamoli zadovoljiti rastuće potrebe masa.

U krajnjoj analizi, glavna protivrečnost leži u tome da li će šaka ugnjetavača, starih ili novih, ili mase biti te koje će upravljati sredstvima za proizvodnju, za veće blagostanje društva i povećani ekonomski i društveni progres. Stoga je proizvodnja u našoj vojsci škola nezavisnosti.

U našim centrima praktična strana prozvodnje je zadovoljavajuća; ono što je sada potrebno jeste da je bliže povežemo sa teorijom, da bi iskustva bila razmenjena, shvaćena i upijena. Na sreću sve je veći broj mladih koji se u poslednje vreme obučavaju u poljima neposredno vezanim za proizvodnju. Moramo da pokušamo da raširimo njihovo naučno i teorijsko znanje među našim predavačima i kadrovima kroz razgovor i kratka kurseve. To će nas osposobiti da poboljšamo proizvodne tehnike i postignemo veću raznolikost.

12. Glavna odlika CPPM-a je učenje vojnih strategija, obučavanje ljudi da unište neprijatelja fizički i to je ono što što ih razlikuje od drugih FRELIMO centara poput škola, bolnica, zadruga itd.

Svaka grupa, u zavisnosti od osnovnog znanja i iskustva, treba da dobije odgovarajuću obuku. Kada obučavamo grupu boraca, moramo da uzmemo u obzir zadatak koji će biti pozvani da izvrše, tako da obuka mora da odgovara tim zahtevima. Moramo da naviknemo borce na stvarne uslove borbe. Tokom obuke borci nikad ne smeju da ostavljaju svoje oružje, rančeve ili ćebiće. Moramo da povećamo broj dugih marševa sa malim obrocima i kratkim pauzama za odmor. Treba da tražimo noćne marševe. Borci moraju da se naviknu da prave individualna i grupna skloništa, rovove, tunele i podzemna skrovišta.

13. Dobre ili loše navike stiču se kod pojedinaca tokom obuke. Ako će naše učenje da bude vredno truda, naše ponašanje mora da se prilagodi onome što govorimo, našoj političkoj liniji. Vođstvo, predavači i kadrovi moraju da budu svetionici za novi način ponašanja. Za odrede, mi smo ti koji otelotvorujemo FRELIMO-vu političku liniju. Kakvo god da je naše ponašanje, naše jedinstvo ili razdor, naša disciplina ili raspuštenost, naš trud ili lenjost, naš kolektivni duh ili sebičnost, naša revolucionarna posvećenost ili korupcija, to je ono što će pratiti pojedinci, jer će to biti shvaćeno kao stvarnost FRELIMO-ve linije.

Sa izuzetkom striktno vojnih programa, politički, obrazovni i kulturni programi u CPPM-u nisu bili uspešni koliko smo se nadali, najviše zbog nedostatka kontinuiteta. Mi započinjemo stvari, pa ih prekidamo, i one odumiru. Najčešći izgovor jeste da je osoba zadužena za program bila zauzeta, odsutna, poslata na novu misiju, itd.

To nema nikakvog smisla i mora da stane. Jedan od razloga zašto su mnogi kadrovi na nacionalnom nivou dodeljeni vođstvu CPPM-a jeste da bi se osigurao redovan i neprekinut kontinuitet programa. Velika odgovornost izabranih kadrova zahteva da imaju dovoljno fleksibilnosti i sposobnosti da prate program kolege koji iz nekog razloga nije u mogućnosti da ga lično nastavi.

14. Vođstvo je kolektivno i iako svaki član vođstva ima posebni zadatak, nema teških i brzih odeljaka.

Dužnost svakog člana jeste da se bavi pitanjima čitavog posla, da se postara da bude obavljen i da predlaže ideje i kritiku. Vođstvo je kolektivno i odgovornost je kolektivna.

 

Samora Mašel, Mozambik: Sejući seme revolucije, 1972 Mozambik, 16-20 str.
Prevod: Jelena Šipetić/Princip.info