Ambasadorki Afričke Unije u SAD, Arikani Čihombori, uručen je otkaz nakon što je održala govor u kojem je optužila zemlje Zapada za kolonijalnu politiku u Africi, ali i direktno optužila Francuze i sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer za razne pučeve.1 Ovo je podstaklo optužbe na račun Afričke Unije, da ova organizacija ne vodi nezavisnu politiku. Preveli smo za vas najveći deo kontroverznog govora, a u nastavku možete pogledati i ceo video klip.
„Bili smo daleko ispred njih civilizacijski. Rešili su da nas unište. Berlinska konferencija zakucala je eksere u kovčeg. Podelili su Afriku u male ekonomije koje ne mogu samostalno preživeti: Togo, Burundi, itd; dok EU razume da se na svetskoj sceni mora ujediniti. Osim što su nas iscepkali, tu je u nasleđe kolonijalizma, gde su nas obrazovanjem uverili da je sve afričko loše, dok je sve zapadno poželjno. Tako su ovde (u SAD) ubeđivali robove da su potekli iz mesta gde nema civilizacije, i gde su ljudi konstantno u ratu. 135 godina nakon Berlinske konferencije, sistem koji je uspostavljen da bi se osigurao poraz Afrike i njene dece i obezbedila njena eksploatacije, i danas je na snazi. I vi se pitate zašto ne idemo napred?
Sve dok se ne ujedinimo, kao kontinent, sa jednim glasom, ništa se neće promeniti. Kao individualne male zemlje nikada nećemo dobiti boks meč sa teškašima. Upravo to su naši lideri hteli da postignu kada su se 1963. okupili u Adis Abebi. Nažalost bili su podeljeni u grupu Kazablanka i grupu Monrovija. Grupa Kazablanka je proklamovala: „Afrika za Afrikance, kući i u dijaspori. Sada!“ To su bile Gana, Gvineja, Mali, Egipat, Maroko, Alžir i Tunis. Samo sedam. Ostalih 25 bile su nacionalističke, i rekle su „hajdemo polako“. Evo, još uvek idemo polako.
Pored cepanja u male države, podeljeni smo bili i kao frankofona i anglofona Afrika. To ne postoji, to je izmišljeno, ali koristiću ove termine zarad komunikacije. Francuska je frankofonoj Africi uz nezavisnost ostavila i dokument koji su te države morale potpisati. Nazvala ga je „Pakt za nastavak kolonizacije“. Daju vam nezavisnost ako potpišete taj pakt. Možda bismo trebali redefinisati značenje nezavisnosti za Francuze. Prva stavka bila je menadžment novca. Rekli su im: „Ne umete da upravljate sopstvenim novcem. Zato morate položiti 85% vaših bankovnih rezervi u francusku Centralnu banku pod kontrolom francuskog Ministarstva finansija. Francuska će uzeti toliko iz svake od tih zemalja, i položiti ta sredstva na francusku berzu, pod francuskim imenom. Danas, podaci ukazuju da na svakih 14 milijardi iz Afrike, koje Francuska uloži na berzu, ostvaruje povraćaj od 300 milijardi. Svake godine, samo na taj način, Francuska izvlači iz Afrike 500 milijardi dolara. Ako želite pristupiti delu vašeg novca, koji ste položili u Francuskoj, morate aplicirati za finansijski povraćaj. Ako se odobri, dobićete ga kao zajam. Možete pristupiti samo delu od 25% vašeg novca, kao zajmu sa komercijalnim kamatnim stopama.
Ali, kao da to nije bilo dovoljno. U tom paktu je rečeno da francuske kompanije imaju prednost nad eksploatacijom svih resursa koje te afričke zemlje naknadno otkriju. Ako nešto preostane što Francuska ne želi, Afrikanci to mogu uzeti. To važi i danas. Zatim, rekli su: „Koristićete samo valutu koju smo za vas namenili, zvaćemo je CFA.“ Ako se ne budete ponašali dobro, prestaće da vam štampaju novac, i vaša zemlja je u problemu. Dogovoreno je i da će Francuska imati vojno prisustvo u tim zemljama, da vojske tih zemalja mogu biti obučavane isključivo od strane Francuske, da mogu kupovati oružje samo od Francuza, da ne možete imati vojni savez sa vašim susedima. Pored toga, pošto imaju vojno prisustvo u tim zemljama, imaju ih prava napasti bez upozorenja, ukoliko francuski interesi budu ugroženi. 2019. godine, ništa se nije promenilo.
Isti ljudi koji imaju obraza da nam spočitavaju da smo „siromašne države“, odnose trilione iz Afrike svake godine. A, mnogi se pitaju zašto afrički lideri ništa nisu učinili po tom pitanju. Da vam kažem, pokušali su. Čak 22 puča je sprovedeno, gde su naši lideri ubijeni. A Francuska je odigrala svoju ulogu u tome. Prvih sedam, kada su odlučili da ukinu CFA valutu i štampaju sopstveni novac, odmah su ubijeni. Svaki put kada je neki afrički lider pokušao da uradi što je najbolje za njegovu zemlju, ubili su ga. Većinu tih ubistava pomogla je Francuska.
Na drugim mestima podstakli su građanske ratove da bi došli do novih resursa. Znamo za podatak da je pre 25 godina, grupica bogate bele dečurlije koja se zabavljala u Kejptaunu, saznala za tek otkrivenu naftu u Ekvatorijalnoj Gvineji, pa su krenuli u sprovođenje plana da naprave puč u toj državi. Tako da, dok bi se Gvinejci tukli u građanskom ratu, ovi bi izvlačili naftu. Ali, napravili su jednu grešku. Bila su dva aviona, jedan koji je poleteo iz Južne Afrike i sleteo u Zimbabve da pokupi naoružanje za „lov“ u Gvineji. Drugi je poleteo sa Kariba, sa marionetom iz dijaspore koji je trebalo da postane novi predsednik. Mugabe se zapitao zašto ti mladi ljudi kupuju tako teško naoružanje, da bi „lovili“ u Ekvatorijalnoj Gvineji. Obavio je obaveštajni posao i saznao za planirani puč. Dozvolio im je da slete u Zimbabve, natovare oružje, i pre nego što će avion uzleteti, svi su pohapšeni. Vođa te grupe bio je niko drugi do sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer. Ona je morala da odleti u Zimbabve i skupo plati da bi izvukla sina. Poslednji od tih zatvorenika napustio je Zimbabve pre 6-7 godina. Da su ti mladi ljudi uspeli, bio bi to samo još jedan puč.
Više se ne bave pučevima. Samo kreiraju nestabilnost. Kada čujete za nestabilnost u afričkoj državi, zapitajte se o čemu se zapravo radi. Jer, ono što vam predstavljaju kao problem samo je varka. I morati prestati biti iskorišćavani kao instrumenti sopstvene destrukcije.“
Leave a Reply