Evropska unija pokrenula je raspravu o uvođenju posebne ekološke takse na uvezene proizvode čiji proizvođači ne zadovoljavaju evropske standarde zelene energije.

Američki profesor ekonomije Timoti Hamilton sa Univerziteta Ričmond tvrdi da je ovo dobar način da se spreči “curenje ugljen-dioksida”, odnosno izmeštanje fabrika koje ne zadovoljavaju evropske standarde izvan Evropske unije, gde ne postoji regulacija pa ispuštanje ugljen-dioksida može biti neograničeno.¹

S druge strane, ruski diplomata Artjom Bulatov tvrdi da je ovo instrumentalizacija klimatske politike koja ima za cilj da puni evropsku kasu.²

Evropska unija ovakvom spoljnjom politikom direktno nameće svoje regulacije kao univerzalne za sve ostale države, što je naišlo na otpor među ruskim kompanijama, koje se prilagođavaju unutrašnjim regulacijama Ruske Federacije. EU sebe postavlja za hegemona u oblasti zelene energije, iako su mnoge evropske fabrike izmeštene širom sveta gde ispuštaju količine ugljen-dioksida koje prelaze sve mere evropskog dozvoljenog stadarda.³

Uvođenjem ove takse zemlje Evropske unije će ili nastaviti da dobijaju jeftine proizvode čija proizvodnja zagađuje siromašne zemlje, ili će se fabrike izvan EU prilagoditi evropskom standardu, što bi za njih značilo povećanje troškova proizvodnje. To je često i neizvodljivo za najsiromašnije zemlje, gde je izmeštena industrija sa najvećim stepenom emisije ugljen-dioksida.

 

 

---

1. https://theconversation.com/the-eu-wants-a-carbon-border-tax-on-imports-but-would-it-do-the-job-officials-expect-157118 ↩

2. https://www.ft.com/content/0fc621d1-675c-4768-814e-5863b172dd62 ↩

3. https://princip.info/2019/09/30/nejednaka-ekoloska-razmena-i-novi-zeleni-dil/ ↩