Preuzimanjem kontrole nad Avganistanom, Talibani su preuzeli kontrolu i nad prirodnim resursima ove srednjeistočne države.
Bivši ministar Avganistana je procenio ukupnu vrednost prirodnih resursa na 3 biliona dolara (3 hiljade milijardi) još 2010. godine, te ova vrednost danas može biti još veća.1
Avganistan je bogat resursima kao što su bakar, zlato, nafta, prirodni gas, uranijum, boksit, ugalj, ruda gvožđa, retke zemlje, litijum, hrom, olovo, cink, dragulji, talk, sumpor, travertin, gips i mermer.
U nastavku je sažetak nekih ključnih resursa Avganistana, prema procenama Ministarstva rudarstva, kao i američke vlade.2
Bakar
U izveštaju avganistanskog Ministarstva za rudnike i naftu za 2019. godinu bakarni resursi zemlje iznose skoro 30 miliona tona, kao i još 28,5 miliona tona u neotkrivenim ležištima porfira. Ovo ukupno iznosi oko 60 miliona tona bakra.
Drugi metali
Avganistan ima više od 2,2 milijarde tona rude gvožđa za proizvodnju čelika, u vrednosti od preko 350 milijardi dolara po trenutnim tržišnim cenama.
Resursi zlata skromniji su i procenjeni na otprilike 2.700 kilograma, u vrednosti od skoro 170 miliona dolara, dok je avganistansko ministarstvo takođe saopštilo da se bazni metali aluminijum, lim, olovo i cink “nalaze u više oblasti zemlje”.
Litijum i minerali retke zemlje
U internom dopisu Ministarstva odbrane SAD iz 2010. godine opisan je Avganistan kao “Saudijska Arabija litijuma”, međutim tačna količina rezervi nije navedena u izveštajima. Američka vlada je procenila da bi rezerve litijuma u Avganistanu mogle da se porede sa onima u Boliviji, gde se nalaze najveće poznate rezerve na svetu.
U izveštaju Ministarstva za rudnike za 2019. godinu, međutim, navodi se da Avganistan ima 1,4 miliona tona retkih zemljanih minerala, koji se mogu koristiti u potrošačkoj elektronici, kao i u vojnoj opremi.
Avganistan ima oko 1,6 milijardi barela sirove nafte, 16 biliona kubnih stopa prirodnog gasa i još 500 miliona barela tečnog prirodnog gasa.
“Većina neotkrivene sirove nafte nalazi se u avganistansko-tadžikistanskom basenu i većina neotkrivenog prirodnog gasa nalazi se u basenu Amu Darja”, navodi se u izveštaju SAD i Afganistana.
Drago kamenje
Avganistan je kroz istoriju bio veliki izvor poludragog kamena lapus lazuli, duboko plave boje, koji se već hiljadama godina iskopava u severnoj provinciji Badakšan, a bogat je i drugim draguljima kao što su rubini i smaragdi.
U avganistanskom izveštaju iz 2019. godine se, međutim, ističe da većina iskopanih dragulja ilegalno napušta zemlju, uskraćujući Avganistanu vitalne prihode.
Trenutno 10 vodećih država prema količini prirodnih resursa su Australija, Demokratska Republika Kongo, Venecuela, SAD, Brazil, Rusija, Indija, Kanada, Saudijska Arabija i Kina.3
Od toga 3 zemlje — Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija — trenutno čine 75 odsto globalne proizvodnje litijuma, kobalta i minerala retke zemlje.4
https://english.alarabiya.net/features/2021/08/20/What-are-Afghanistan-s-untapped-minerals-and-resources- ↩
https://www.reuters.com/world/asia-pacific/what-are-afghanistans-untapped-minerals-resources-2021-08-19/ ↩
https://www.investopedia.com/articles/markets-economy/090516/10-countries-most-natural-resources.asp ↩
https://amp.cnn.com/cnn/2021/08/18/business/afghanistan-lithium-rare-earths-mining/index.html#aoh=16295658949094&referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com&_tf=From%20%251%24s ↩
Leave a Reply