Želju Irana da postane punopravni član Šangajske organizacije za saradnju (SCO) odobrilo je u petak sedam stalnih članica ovog bloka nakon što je Islamska Republika provela skoro 15 godina u statusu posmatrača.

“Danas ćemo pokrenuti proceduru za prijem Irana kao punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju”, najavio je u petak kineski predsednik Ši Đinping, čime je stavio tačku na rasprostranjene spekulacije da li će Iran zvanično pristupiti najtraženijoj azijskoj bezbednosnoj organizaciji.

Najava o pristupanju Irana SCO-u nije iznenadila stručnjake koji su predviđali da će sveobuhvatni sporazum Teherana o strateškom partnerstvu s Kinom u martu prošle godine i naknadna najava sličnog sporazuma s Moskvom otvoriti put za Iran kao punopravnu članicu SCO.

Po povratku sa samita u tadžikistanskom Dušanbeu, predsednik Ebrahim Raisi nazvao je prijem u SCO “diplomatskim uspehom” koji znači povezivanje Irana sa ekonomskom infrastrukturom Azije i njegovim ogromnim resursima.

Tokom govora na dvodnevnom samitu, on je osudio „unilateralizam“ Sjedinjenih Država i pozvao na zajedničke napore u borbi protiv nametnutih sankcija.¹

Osnovan 2001. godine, SCO okuplja regionalne sile, poput Rusije i Kine, zajedno sa Indijom, Kirgistanom, Kazahstanom, Pakistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Organizacija predstavlja geografsku regiju od 60 miliona kvadratnih kilometara (23 miliona kvadratnih milja) i populaciju od preko 3 milijarde.

Tokom svojih prvih 20 godina, SCO se uglavnom posmatrao kao politička i bezbednosna grupacija zemalja koje su nastojale da sarađuju protiv „terorizma, separatizma i ekstremizma“. Međutim, nedavno je takođe nastojao da ojača ekonomsku saradnju među članicama i očekuje se da će te ambicije dalje razvijati u narednim godinama.

Osam država članica SCO, četiri države posmatrača i šest partnera u dijalogu mogu se pohvaliti ukupnim ekonomijama teškim oko 20 biliona dolara ($20 trillion) i ukupnim obimom spoljnotrgovinske razmene od 6,6 biliona dolara, 100 puta većim od vrednosti od pre 20 godina.

Za Iran i njegovu ekonomiju oslabljenu američkim sankcijama, pristupanje SCO-u pruža pristup znatno većim tržištima i najbrže rastućim međunarodnim koridorima na svetu. Takođe dodatno konsoliduje nezvanični savez Teherana sa velikim silama Moskvom i Pekingom protiv Zapada po pitanjima kao što je iranski nuklearni program.

Prema najnovijim podacima koje je objavila iranska Carinska uprava (IRICA), vrednost trgovine između Irana i članica SCO (uključujući države posmatrače) dostigla je 28 milijardi dolara tokom poslednje iranske kalendarske godine (koja se završila 21. marta 2021. godine). To čini Kinu najvećim trgovinskim partnerom Irana sa trgovinskom razmenom od 18,9 milijardi dolara, što je skoro dve trećine ukupne iranske trgovine sa članicama SCO.

Uzimajući u obzir ukupan obim trgovine Irana od 73,89 milijardi dolara tokom poslednje iranske (1339) kalendarske godine – 11,2 milijardi dolara manje nego prethodne godine – trgovina Teherana sa zemljama SCO-a već se približila skoro 38 % ukupne robne razmene, od čega 26 % samo sa Kinom.

Iako pristupanje Irana statusu punopravnog članstva u SCO teoretski može povećati trgovinsku razmenu zemlje s drugim državama članicama, postoje značajne prepreke koje Teheranu donose sankcije i pritisci nametnuti od strane zapada.

Političke i bezbednosne koristi od članstva u Šangajskoj organizaciji za saradnju mogle bi kratkoročno nadmašiti druge koristi za Iran. Međutim, ako Teheran pomogne u osiguravanju energetskih potreba SCO povećanjem proizvodnje nafte i gasa svojim novim partnerima i dugoročno olakša preko potreban pristup na druga tržišta u zapadnoj Aziji i Evropi, iranska ekonomija će imati značajne koristi od članstva u bloku.²