Status posmatrača u Pokretu nesvrstanih (Non-Aligned Movement) koji je Rusija stekla prošlog leta otvara nove mogućnosti za interakciju u obezbeđivanju globalne bezbednosti i održivog razvoja, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u svojoj poruci učesnicima jubilarnog 60. sastanka Pokreta nesvrstanih koji se održava u Beogradu.¹

Pokret nesvrstanih igra prilično značajnu ulogu kao međunarodna organizacija na globalnoj sceni, naglasio je ruski lider.

“Pokret dosledno štiti principe bezuslovne jednakosti svih država, poštovanja njihovog suvereniteta i legitimnih interesa i zalaže se za konstruktivan multilateralni dijalog u striktnom skladu sa pismom i duhom Povelje UN”, ukazao je Putin.²

Pozitivan potencijal Pokreta nesvrstanih je posebno potreban sada kada “situacija u svetu postaje sve burnija i čovečanstvo je suočeno sa sve većim brojem pretnji i izazova”, navodi se u poruci ruskog predsednika.

“Važno je da se ova ugledna i reprezentativna struktura aktivno angažuje u rešavanju kriza i da znatan doprinos kolektivnim naporima izgradnje demokratskijeg i stabilnijeg svetskog poretka i jačanju poverenja i međusobnog razumevanja između članova međunarodne zajednice”, rekao je Putin.

“Naša zemlja je nedavno stekla status posmatrača u Pokretu nesvrstanih. To svakako otvara nove mogućnosti za interakciju u rešavanju suštinskih regionalnih i globalnih pitanja i ostvarivanje bezbednosti i održivog razvoja širom sveta”, naglasio je predsednik Ruske Federacije.

Podsetimo, Pokret nesvrstanih je međunarodna organizacija – najveća na svetu posle Ujedinjenih Nacija – zemalja članica koja se protivi učešću u vojno-političkim blokovima i favorizuje miroljubiv suživot naroda.

Osnovan je 1961. godine na inicijativu predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita, premijera Indije Džavaharlah Nehrua i predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera.

Trenutno, Pokret nesvrstanih broji 120 zemalja članica i 18 zemalja posmatrača, a u Beogradu na jubilarnom sastanku Pokreta ove godine učestvuje preko 105 zemalja, od čega 45 delegacija predvođenih ministrima spoljnih poslova.³

Pet osnovnih principa Pokreta nesvrstanih su:

1. Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta;
2. Uzajamno nenapadanje;
3. Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove;
4. Jednakost i uzajamna korist;
5. Miroljubiva koegzistencija.

Tokom vremena se pokazalo da je nesvrstanost, odnosno multilateralizam, upravo put kome antiimperijalističke države sveta danas teže i u cilju kog, između ostalog jačaju međusobne odnose i saradnju.

„Smatram da ćemo mi učiniti veliku uslugu svijetu, ako jasno i odlučno ukažemo na put koji vodi ka smirivanju, ka slobodi, ravnopravnosti i miroljubivoj saradnji svih naroda“, rekao je Josip Broz Tito u uvodnom obraćanju na osnivačkoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 1961. godine.⁴