Redakcija portala Princip.info je imala priliku da razgovara sa Redžepom Ismailom, članom predsedništva političke partije Levica iz Makedonije.

 

Za naše čitaoce koji ne znaju, možete li ukratko predstaviti Levicu? Koji su vam osnovni ciljevi i principi?

Levica je politička partija u Republici Makedoniji koja je stvorena od strane aktivista, koji su prethodno delovali nepartijski sa namerom da budu korektiv vlasti i na taj način izvrše promene u društvu. To su uglavnom bili aktivisti,  skupljeni oko Pokreta za socijalnu pravdu-LENKA (PSP Lenka), koji su delovali sa najrazličitijih ideoloških pozicija koje uključuju širok spektar levičarskih ideologija, od anarhista i demokratskih socijalista do marksista-lenjinista .

Glavni cilj političke partije je da dođe na vlast, zapravo da dobije legitimitet za upravljanje državnim institucijama i na taj način sprovede osnovne ciljeve zasnovane na njenoj ideologiji i strategiji. Upravo zato smo i napustili metod vanpartijskog delovanja, uviđajući da institucije vlasti nemaju sluha, i rešili da formiramo političku partiju Levica, sa idejom da zastupamo pozicije politički nepredstavljene radničke klase i nacionalno potlačenog makedonskog naroda. 

Osnovni princip naše platforme je socijalna pravda, kojoj ćemo težiti kroz politike radikalne redistribucije bogatstva, od bogatih prema siromašnima, i kroz jačanje javnog, odnosno državnog vlasništva, kroz nacionalizaciju strateških resursa i industrijskih kapaciteta, naročito u delu energetike, prirodnih resursa, telekomunikacija i bankarskog sistema. Dalje, levi patriotizam je naš princip i načelo kroz koje ćemo ujediniti makedonski narod, da se na principima ASNOM-a uspešno suprotstavi i oslobodi imperijalističkih uticaja kolektivnog Zapada.

 

Za kakvu Makedoniju i Balkan se borite?

Pre svega za suverenu i nezavisnu Republiku Makedoniju, što se po nama, u okolnostima imperijalističke najezde, jedino može postići kroz promenu političko-ekonomskog sistema i uspostavljanje Novog socijalizma, sa ciljem da se eliminiše siromaštvo, korupcija, nepravda, ugnjetavanje i eksploatacija, koji su uspostavljeni kako bi se održala višedecenijska diktatura najvećeg društvenog parazita – kapitala.

Što se tiče Balkana, sa ciljem da se narodi zaštite od ekonomske, političke, pa i kulturne dominacije Zapada, potrebno je pre svega dobro infrastrukturno povezivanje, kao i intenziviranje ekonomske saradnje izvan evro-atlantskih okvira. Za početak, dobro bi bilo da se uspostavi nekakav oblik poreske unije na Balkanu, koja bi imala za cilj da unificira pravila prema kojim bi stizale strane investicije u zemlje Balkana i da se na taj način konačno zaustavi ovo međusobno takmičenje balkanskih zemalja u trci ka dnu – u tome koja će zemlja obezbediti bolje uslove za razmnožavanje stranog kapitala. Ova saradnja bi mogla da stvori alternative u medjusobnom infrastrukturnom povezivanju i drugim oblicima saradnje balkanskih zemalja, mimo evro-atlantskih okvira.

 

Još tokom 2015. godine ste stali na čelo protesta i od tada rasli. Šta mislite da je imalo presudni uticaj na jačanje vašeg pokreta? Koje bi vaše iskustvo mogli da usvoje drugi pokreti na Balkanu, konkretno u Srbiji?

Da, istina je da od samog formiranja stranke raste naša podrška u narodu. Naime, nedavno je u međunarodnim agencijama za istraživanje javnog mnjenja Levica identifikovana kao najbrže rastuća levičarska partija u Evropi. Po mom mišljenju, to je uglavnom zbog dve stvari:

Prvo, činjenica da je pre nego što je Levica zvanično postala politička partija, teren bio dobro pripremljen kroz delovanje PSP Lenka, koja ima svoju istoriju antiimperijalističkog i antiestablišmentskog delovanja. Upravo su tu izgrađeni i ideološki postulati makedonske levice i homogenizovane i prevaziđene neke ideološke razlike koje su predstavljale tovar u obliku dečijih  bolesti levice.

I druga stvar, za koju mislim da je imala presudni uticaj, jeste što mi, pre kao pokret, a onda i kao stranka, nismo apstrahovali ideologiju od aktuelnih problema i pitanja koja su svakodnevno bila prisutna na mejnstrim prostoru u smislu društvenih dešavanja. Pokušaj da se problemi svakodnevnog života artikulišu na ideološki, autentično levičarski način i da ostanemo dosledni u svojim stavovima, uliva poverenje u narod. Osim toga, naša interpretacija i naš prilaz političko-ekonomskim pitanjima postali su interesantni za narod, za razliku od mejnstrim partija i njihovih medija koji okreću iste teze i često imaju identične stavove i vrednovanja u svojim kritikama ili opredeljenjima, određenoj politici, bez razlike da li je reč o partijama koje su na vlasti ili u opoziciji.

U tom kontekstu, kao nešto što je takođe uticalo na našu popularnost, rekao bih, jeste naš tretman nacionalnog pitanja. Mi smo kao Levica uspeli da se izvučemo iz stigme koju je stvorila širokoetablirana NVO i evro-atlantska levica (u Makedoniji je zovemo NATO levica), koja, dok evro-atlantski imperijalizam ugnjetava balkanske narode na sve načine, glumi neku vrstu kosmopolitizma, a pritom, kao u slučaju Makedonije, negira osnovno pravo na samopredeljenje, nacionalni identitet, jezik i kulturu celog naroda.

 

Da li i u Makedoniji postoji jak uticaj tzv. NVO levice, tj. pro-imperijalističke “levice” koja prima sredstva od atlantističkih fondacija i promoviše imperijalističke interese poput evrointegracija, ulaska u NATO i protivljenje učestvovanju u multipolarnom svetu (tj. saradnji sa Rusijom i Kinom) skrivajući ih levom, često marksističkom, retorikom? Kako sa njima izlazite na kraj?

Ako smatrate da je vladajuća partija samoproglašenih socijaldemokrata, koja je učestvovala u razbijanju socijalističkog sistema Makedonije; koja je uništila i rasprodala državnu imovinu i proizvodne pogone, stvarajući šačicu oligarha kao svoje finansijere; stranka koja je promenila ime države samo da bi se zemlja pridružila vojnom savezu NATO; ako smatrate stranku koja sa pozicije moći sprovodi ultraneoliberalne politike kao što su privatizacija energetskog sektora i razbijanje zemljoradničkih zadruga, stranku koja preferira nizak paušalni porez na dobit, ako takvu stranku smatrate levičarskom, onda da, postoji jak uticaj nevladinih organizacija koje su bliske toj stranci.

Ali za čitaoce Srbije želim da podvučem da klasična NVO-levica, koja ima jedini zadatak da diskredituje, marginalizuje i potpuno ocrni bilo koju autentičnu levičarsku stranku, takva NVO-levica u Makedoniji skoro da i ne postoji, ili postoji negde na marginama, gde skuplja mrvice otpale od “nevladine” elite koja je bukvalno prikačena za vladajuću partiju SDSM, a njenu borbu je već očajno gledati, jer se svodi na princip “veći katolik od pape”, tj. na borbu za dokazivanje lojalnosti atlantskim strukturama sa već uspostavljenom mrežom nevladinih organizacija socijaldemokrata iz SDSM-a i “ekologa” iz DUI-a (vodeća partija Albanaca u Makedoniji koja je već 20 godina uvek u vlast), koji su se skoro rebrendirali iz socijaldemokrata u zelenu stranku (naravno, niko iz makedonske javnosti ovo nije shvatio ozbiljno, jer je to i od strane samih funkcionera te partije urađeno sa sarkazmom i šalom).

 

Imperijalistički interesi poput evropintegracija, ulaska u NATO i protivljenje učestvovanju u multipolarnom svetu (tj. saradnji sa Rusijom i Kinom) skrivajući ih levom, često marksističkom, retorikom – kako sa njima izlazite na kraj?

Toga kod nas jednostavno nema, ili, ako ga bar malo ima, toliko je na marginama, da do nas uopšte i ne dopire, a i obični narod nije zainteresovan za takvu sholastiku. Veoma je bitno naći konkretne prilike za saradnju sa zemljama van evro-atlantskih okvira, a ogromna većina u javnosti zna dobro da proceni prilike i razmišlja u tom pravcu i shodno tome pravilno presudi.

 

Glavna tema u medijima su novi protesti u Makedoniji. Možete li nam reći koja je njihova politička pozadina i ko su glavni akteri?

Ako pod političkom pozadinom mislite na političku stranku, ona ne postoji. Mi smo kao Levica učestvovali u samoj protestnoj inicijativi direktno ali bez nametanja, uopšte nismo imali partijske simbole na protestu, jer se revoltirani makedonski narod sam i spontano okupljao na protestima. Može se reći da su glavni akteri bili ljudi iz javnog života, kao na primer vanstranački ljudi iz raznih sfera javnog života: kulture, sporta, muzike, nauke itd.

 

Šta je vaš stav povodom protesta i koji vam je najveći uspeh na tom polju do sada?

Smatramo da su protesti legitimni i opravdani, jer odluke vlade nemaju nikakvu podršku van albanskog stanovništva u Makedoniji, čiju javnost ne zanimaju detalji, već samo pasivnom podrškom prati predstavnike njihovih političkih partija. 

Nemamo neki poseban uspeh kada su u pitanju konkretno ovi protesti u vezi Protokola o pristupanju EU, a nismo ni imali za cilj da uspemo kao partija. Međutim, protesti su bili uspešni u smislu razbijanja vladine propagande i njenog licemerja o njihovoj transparentnosti u pregovaračkom procesu. Vredno je napomenuti da su poslanici u skupštini glasali za Predlog protokola kojeg, zamislite, nije ni bilo u materijalima na sednici, odnosno, vlada ga je krila sve dok nije je bio potpisan, što se dogodilo nekoliko dana nakon odluke Parlamenta.

 

Da li vidite Makedoniju u EU ili imate alternativu?

Za sada je očigledno da se Makedonija ne može videti u okvirima EU, najoptimističniji scenario je posle 15 godina, ali pod ovim uslovima to neće biti Makedonija već teritorija pod bugarskim protektoratom.

Alternativu vidimo u inicijativama za produbljivanje procesa ekonomskih integracija između balkanskih zemalja koje su van EU, odnosno tzv. Otvoreni Balkan. Tada će takva regionalna tvorevina imati mnogo bolju priliku da se poveže i sarađuje sa inicijativama koje se otvaraju kao rezultat ambijenta koji stvara novi multipolarni svet.

 

Članstvo u EU, naravno, povlači i članstvo u NATO-u. U kontekstu sukoba u Ukrajini, da li smatrate da NATO može da bude garant mira i suvereniteta Makedonije ili je proto reč, suprotno, o riziku po suverenitet i bezbednost države (i regiona)?

Ne slažem se da članstvo u EU podrazumeva i članstvo u NATO, bar nije formalni uslov, a imamo takve primere zemalja van NATO pakta, a članica EU. Međutim, upravo u kontekstu sukoba u Ukrajini, pokazuje se da NATO ne samo da ne može biti garant mira, već da NATO stvara konflikt. Sličan proces se dešava i u Makedoniji, zbog pritiska NATO-a, makedonske vlasti sprovode politiku koja direktno ide na štetu i ponižavanje Makedonaca, a u svemu tome koriste se albanske partije kao oruđe, što stvara tenziju na međuetničkom planu, pa čak i međusobnu mržnju.

 

Pro-zapadna levica Rusiju i Kinu ili smatra neprijateljima, ili ih pak izjednačava sa Zapadom smatrajući da su svi imperijalizmi isti. Po pitanju multipolarnosti, kakav je vaš stav prema njima?

Pro-zapadna levica je toliko marginalna stvar, da bilo kojoj autentičnoj levici iz neke od balkanskih zemalja, nije vredno da se bavi tim “debatama”. Čak smo svedoci kako istaknute vladajuće strukture iz samog jezgra Evrope (na primer Makron) pozivaju NATO da Rusiju i Kinu ne smatra neprijateljima!

U tom pravcu je i naš stav, naročito u vezi sa Rusijom. Mi smatramo da ne treba slediti Uniju u njenom neprijateljstvu prema Rusiji, da saradnja sa Rusijom treba da bude u okviru zajedničkog interesa, kao što to čine mnoge zemlje, među kojima i Srbija, ili na primer Mađarska koja je i članica EU. Što se Narodne Republike Kine tiče, smatramo je uzorom i liderom socijalističkih partija širom sveta. Od Kine se može samo učiti kako socijalizam može biti izazovan konkurent zapadnom neoliberalizmu.

 

Na kraju, šta smatrate, kako bi srpski narod mogao da pomogne vašem pokretu, borbi i protestima sa ciljem izgradnje zajedničkog otpora?

Prvo, srpski narod nikako ne bi trebao da dozvoli da Srbija postane članica NATO pakta! Zatim, Srbija bi i dalje trebala razvijati odnose sa zemljama van evro-atlantskog regiona, kako bi se i ostale zemlje u regionu, kada se budu oslobodile NATO okupacije, lakše i efikasnije uključile u već pripremljen teren za jednu opštu saradnju.

 

Verziju intervjua na makedonskom jeziku možete pročitati ovde: