Argentina okreće leđa MMF-u i Svetskoj banci?

Demonstranti u Argentini: “Ne MMF-u!”
Foto: Wilson Center

Nakon što je Argentina postala dvadeset prva zemlja Latinske Amerike koja se pridružila inicijativi “Jedan pojas, jedan put” NR Kine1, pojavila se i velika mogućnost da će ući u BRIKS blok zemalja, budući da je dobila zvaničan poziv od Kine da prisustvuje sastanku BRIKS-a u junu.2

Dodatno, Kina je pozvala Argentinu da postane članica Nove razvojne banke, multilateralne finansijske institucije, osnovane po uzoru na postojeće globalne i regionalne banke3, sa sedištem u Šangaju. Ova institucija ima za cilj da bude alternativa MMF-u i Svetskoj banci,4 što ide u prilog levičarskoj potpredsednici Argentine Kristini Fernandes de Kiršner, koja želi da iseče sve veze sa MMF-om kako bi već decenijama ekonomski zavisna zemlja stekla deviznu stabilnost. Takođe, Nova razvojna banka učvršćuje saradnju između zemalja članica u sferi zdravstva, poljoprivrede, nauke i tehnologije, bezbednosti, itd.

 
Argentina već više od 20 godina skače iz jedne ekonomske krize u drugu, a međunarodne institucije poput MMF-a i BIS-a (Bank for International Settlements) iz krize u krizu nude pakete ekonomske pomoći koji treba da spasu privredu ove zemlje.
Od krize koja je zemlju pogodila 2018. godine, Argentina je od MMF-a primila čak 44 milijarde dolara. Međutim, stručnjaci najavljuju novu krizu (i kao dodatan uzrok navode pandemiju koronavirusa) a već unapred imaju spremljeno rešenje: država treba da uspostavi sistem dualnog deviznog kursa.
U praksi to znači da će određene transakcije biti vršene prema fiksnom deviznom kursu (i to one vezane za uvoz i izvoz), a ostale prema fluidnom, u zavisnosti od lokalnog tržišta.
Tokom tih dvodecenijskih ekonomskih kriza iz kojih ne može da se izbavi, Argentina se kroz svetske medije provlači kao zemlja čije je krajnje rešenje nacionalna dolarizacija. Glavni promoter ove politike i samoproklamovani stručnjak za privredu Argentine je Stiv Hanke.
On, naime, smatra da je argentinskom narodu dosta pesosa. “Pesos se mora ubiti. On je otrov, rak. Patetični pesos morate napustiti i staviti ga u muzej”, izjavio je Hanke. Kao primer za uspešnu dolarizaciju zemlje naveo je Ekvador. Međutim, čak i pojedini argentinski mediji Hankea nazivaju ultraliberalom koji promoviše “opasnu dolarizaciju”.
Stiv Hanke sa univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, u saveznoj državi Merilend, danas je jedan od najvatrenijih zagovarača slobodnog tržišta, dolarizacije i monetarne reforme u zemljama poluperiferije i periferije.
Na Tviteru se aktivno oglašava povodom inflacija u zemljama poput Venecuele, Sudana, Haitija, Zimbabvea, Libana, Turske i drugih zemalja koje se nalaze pod direktnim ili indirektnim sankcijama Sjedinjenih Država, i koje redovno trpe uplitanje američke politike (iako taj deo ne spominje). On tvrdi da je monetarna reforma i fiksni kurs ono što je potrebno ekonomijama ovih zemalja ukoliko žele da ostvare ekonomsku stabilnost.
Hanke je takođe bio jedan od najbližih ekonomskih savetnika Ronalda Regana, a 1989. učestvovao je u kreiranju programa monetarne reforme za SFR Jugoslaviju, koji je bio bezuspešan, jer je, kako kaže, u Jugoslaviji počelo ratno stanje. Tada je bio lični ekonomski savetnik Živka Pregla, potpredsednika Vlade SFR Jugoslavije. „Tokom naših sastanaka u Beču, Pregl me je pozvao da postanem njegov glavni savetnik za ekonomske reforme. U početku sam odbio, ali sam potom primio telefonski poziv iz Bele kuće. Predsednik Džordž Buš Stariji tražio je da mu učinim uslugu i prihvatim Preglov poziv“, rekao je Hanke ranije ove godine.
„Da nije bilo tih sukoba i da je Srbija usvojila fiksni kurs i istrajala na njemu, kao što je bio slučaj u Bugarskoj 1997. godine u vreme kada sam tamo bio ekonomski savetnik predsednika Stojanova, Srbija bi postala član Evropske unije 2007. godine, baš kad i Bugarska“, izjavio je Hanke u istom intervjuu, zaboravivši da spomene da su Bugari najjeftinija radna snaga unutar Evropske Unije.
„Privatizacija je jedini način da se stare socijalističke ekonomije razdrmaju. Pogledajte samo Kinu. Privatizaciju je Deng Šaoping doneo u decembru 1978. Od tada je Kina doživela najveći ekonomski procvat u istoriji sveta. Kineski procvat počiva na leđima Dengove privatizacije i ideja o reformi slobodnog tržišta“, rekao je Hanke, zanemarivši činjenicu da je sam Deng rekao da socijalizam i tržišna ekonomija nisu suprotstavljeni.
„Geopolitičke karakteristike za zemlju kao što je Srbija nisu bitne. Male zemlje, poput Srbije, treba da zaborave na takozvanu ravnotežu snaga i politiku. Opsesija Srbije geopolitikom jedan je od njenih velikih problema. Sve se fokusira na politiku. Sva pitanja su politička pitanja, svi problemi su politički, sve vrednosti su političke vrednosti, sve odluke su političke odluke, i tako dalje… Zbog toga Srbija ne ide nikuda. Male države moraju da ignorišu geopolitiku. I opet bih se vratio na slučaj Singapura, koji je u jednom od najsiromašnijih delova sveta postao jedna od najbogatijih zemalja“, izjavio je Hanke, ignorišući činjenicu da 36% radne snage Singapura čine migranti, većinom iz Indije i Bangladeša, bez državljanstva, zbog čega se ne uzimaju u obzir kada se meri „bogatstvo“ Singapura.
 

 

 

Liked it? Take a second to support Aleksandar Pekic on Patreon!


  1. https://princip.info/2022/02/08/argentina-se-pridruzuje-inicijativi-pojas-i-put/ 

  2. https://princip.info/2022/05/26/kina-zeli-da-prosiri-briks-blok/ 

  3. R. Stojković, Nova razvojna banka BRICS, Bankarstvo, 2016, vol. 45, br. 2 

  4. https://foreignpolicy.com/2022/05/23/argentina-china-us-imf-bri-debt-economy-summit-americas/ 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.