1. SOCIJALIZAM

Pre svega: socijalizam sa kineskim karakteristikama je socijalizam, nikakav drugi “izam”. Zbog toga vodeći principi naučnog socijalizma ne mogu biti napušteni. Naša Partija je uvek naglašavala privrženost osnovnim principima naučnog socijalizma, ali adaptiranim za posebne kineske uslove. To znači da je socijalizam sa kineskim karakteristikama socijalizam, a ne neka druga doktrina.

Države biraju doktrine kao odgovor na različite istorijske probleme sa kojima se susreću. Postojao je period kada je kineska nacija bila slaba i osiromašna i prepuštena na milost i nemilost drugih. U tom periodu probane su svakakve doktrine. Kapitalizam je isproban i pokazao se kao neuspešan. Reformizam, liberalizam, socijal-darvinizam, anarhizam, pragmatizam, populizam i sindikalizam su takođe isprobani i propali su. Nijedan od njih nije mogao da reši kinesku sudbinu i probleme. Marksizam-lenjinizam i Mao Cedungova misao su ti koji su izveli kineski narod iz duge mračne noći i koji su ustanovili Novu Kinu, a socijalizam sa kineskim karakteristikama je odveo Kinu do brzog razvitka.

Od početka Reforme i Otvaranja, a posebno od propasti Sovjetskog Saveza i dramatičnih promena koje su pratile ta dešavanja u Istočnoj Evropi, strani komentatori su izdali mnoštvo prognoza o nadolazećoj propasti Kine. Međutim, umesto propasti, kineska nacionalna moć nastavlja sveobuhvatno da raste iz dana u dan, životni standard nastavlja da raste a “predeli su ovde neuporedivi”. Naša istorija je pokazala da je samo socijalizam bio sposoban da spasi Kinu i da je samo socijalizam sa kineskim karakteristikama bio sposoban da razvije Kinu. To je istorijski sud i izbor našeg naroda.

Tokom prethodnih godina kritičari kako u zemlji tako i van zemlje su se pitali da li je put koji je izabrala Kina stvarno socijalistički. Neki su nazvali naš put “socijalni kapitalizam”, drugi “državni kapitalizam”, a pak drugi “tehnokratski kapitalizam”. Sve ovo je potpuno pogrešno. Mi odgovaramo da je socijalizam sa kineskim karakteristikama socijalizam, pod time smatramo da, bez obzira na reforme, mi se pridržavamo socijalističkog puta – naš put, naša teorija, naš sistem i naši ciljevi su postavljeni na Osamnaestom nacionalnom partijskom kongresu. On podrazumeva izgradnju socijalističke tržišne ekonomije; socijalističku demokratiju; naprednu socijalističku kulturu; socijalističku društvenu harmoniju i ekologiju; sveobuhvatni razvoj; postepeno ostvarenje zajedničkog prosperiteta za sve ljude; bogatu, snažnu, demokratsku i harmoničnu modernu socijalističku državu pod vođstvom KPK sa ekonomskom izgradnjom kao centrom; pridržavanje Četiri glavna principa; insistiranje na reformama i otvaranju; kao i liberalizaciju i razvoj proizvodnih snaga. To uključuje sistem narodnih kongresa; sistem višepartijske koperacije pod vođstvom KPK; sisteme nacionalnih autonomija na regionalnom nivou i velikih autonomija na najnižim nivoima; socijalistički pravni sistem sa kineskim karakteristikama; i osnovni ekonomski sistem u kojem je javna svojina oslonac i pored koje postoje razni pomoćni oblici svojine koji se razvijaju uporedo. Ovi ciljevi predstavljaju otelotvorenje osnovnih principa naučnog socijalizma u našim trenutnim istorijskim okolnostima. Privrženost socijalističkom putu nas obavezuje da ih mi ispunimo.

Drug Deng Šaoping dao je duboko i sažeto zapažanje:

U sprovođenju našeg programa modernizacije mi moramo početi od kineske realnosti. U revoluciji kao i u izgradnji trebalo bi da učimo od stranih zemalja i da se oslanjamo na njihovo iskustvo, ali mehaničko prepisivanje tuđih iskustava i kopiranje stranih modela neće nas nigde dovesti.

Kao što potpuno preuzimanje Sovjetskog modela nije imalo nikakvog smisla u prošlosti, tako potpuno preuzimanje Zapadnog ili bilo kog drugog modela nema smisla danas. Kraj Hladnog rata primorao je mnoge zemlje u razvoju da preuzmu Zapadni model, što je dalje prouzrokovalo vidljive političke borbe, društvene nemire i masovna raseljavanja. Čuang Ce priča o momku iz Šaolina koji je otišao u Handan kako bi naučio njihov način hoda: “Nije naučio ono što su ljudi iz Handana pokušali da ga nauče, kada je zaboravio stari način hoda pa je morao puzeći da se vrati kući”, mi ne smemo da “učimo od ljudi iz Handana i da zaboravimo naše stare načine”.

Mi siniziramo marksizam. To znači da usvajamo socijalizam sa kineskim karakteristikama. Tokom poslednjih godina rast Kine i internacionalni prestiž koji je stekla doveo je do mnoštva rasprava i studija o “Pekinškom konsenzusu”, “kineskom modelu” i “kineskom putu” – uglavnom pozitivnih. Neki strani naučnici tvrde da je nagli razvoj Kine pretnja po Zapadna teorijska opšta mesta, da je ovaj novi marksizam napravio prevrat u odnosu na tradicionalne mudrolije. Mi smo oduvek verovali da put razvoja svake zemlje treba da odredi narod te zemlje i da tzv. “kineski model” predstavlja socijalizam sa kineskim karakteristikama koje je stvorio kineski narod kroz svoju borbu i praksu. Mi čvrsto verujemo da će trenutni razvoj socijalizma sa kineskim karakteristikama učiniti naš sistem još zrelijim, da će njegova superiornost postati još očiglednija, da će put kojim idemo postati još širi i da će naš uticaj na svet rasti. Naše institucije i naše teorijsko samopouzdanje i ovaj put bi trebalo da nam dozvole da samouvereno tvrdimo “iz kojeg god pravca zavijali vetrovi, koliko god zadali udaraca, ja stojim snažno”.


2. ISTORIJSKI NIHILIZAM

Drugo: iako bi se istorija naše partije mogla podeliti na dva različita ali ipak povezana perioda – pre i posle reforme i otvaranja – oba u potpunosti pokazuju istu praktičnu potragu za socijalističkom izgradnjom iznetom od strane naše Partije. Socijalizam sa kineskim karakteristikama je započet u kasnijem periodu ali njegove osnove su postavljene u socijalističkom sistemu koji je postojao kroz prvih dvadeset godina Nove Kine.

Ispravno tumačenje ovog problema zahteva razumevanje tri aspekta:

1) Bez drastične odluke naše Partije da sprovede reformu i otvaranje 1978. godine, nepokolebljivo i samouvereno, socijalistička Kina ne bi bila u tako povoljnoj poziciji u kojoj se danas nalazi. Krize bi dovele do slabljenja Partije, a moguće i države, kao što je to bilo u Sovjetskom savezu i Jugoslaviji. S tim u vezi, bez osnivanja Nove Kine 1949. godine – bez važnog ideološkog, materijalnog i institucionalnog iskustva sakupljenog u procesu socijalističke revolucije i izgradnje – bilo bi teško da se reforma glatko sprovede.

2) Iako se ova dva istorijska perioda socijalističke izgradnje značajno razlikuju u svojoj ideološkoj orijentaciji, politici i praktičnom radu, oni nikako nisu odvojeni jedan od drugog, a kamoli suprotstavljeni. Naša Partija postavila je mnoge ispravne ideje koje nisu implementirane u to vreme ali koje su potom potpuno implementirane kroz Reforme i Otvaranje do kojih ćemo mi u budućnosti držati i koje ćemo u budućnosti još više razviti. Marks je davno rekao: “Ljudi prave svoju sopstvenu istoriju, ali oni je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleđene”.

3) Istorijski period pre reformi bi trebalo prikladno oceniti. Sadašnjost ne treba koristiti da bi se negirala prošlost i prošlost ne treba da negira sadašnjost. Eksperimenti u socijalizmu pre Reformi su stvorili uslove koji su dozvolili eksperimentisanje koje je došlo naknadno i na taj način prethodni period nastavlja da živi u novom.

Kada ispitujemo naše socijalističko iskustvo pre Reforme i Otvaranja mi treba dosledno da pratimo sledeću ideološku liniju: tražiti istinu iz činjenica, razdvojiti ono što je primarno i ono što je sekundarno, pridržavati se realnosti i ispraviti greške, nositi dalje stara iskustva u vidu naučenih lekcija i na ovoj osnovi nastaviti stremljenje ka ciljevima Partije i naroda.

Stavljam naglasak na ovu temu pošto bi njeno pogrešno rešavanje moglo da ima ozbiljne političke posledice. Stari su jednom rekli: “da bi uništio narod, prvo moraš uništiti njihovu istoriju”. Neprijateljske snage, kako u zemlji tako i van nje, često koriste istoriju Kineske revolucije i Nove Kine kao svoje oružje. Žele da seju razdor, da smene vođstvo naše Partije i da unište naš socijalistički sistem.

Zašto se Sovjetski Savez raspao? Zašto se Komunistička partija Sovjetskog saveza razbila u komadiće? Bitan razlog je taj što je u ideološkom domenu konkurencija jaka! Odbaciti u potpunosti istorijsko iskustvo Sovjetskog Saveza, odbaciti istoriju KPSS, odreći se Lenjina, odreći se Staljina, značilo je uneti haos u sovjetsku ideologiju i ući u istorijski nihilizam. To je prouzrokovalo da partijska organizacija na svim nivoima ima ništavnu funkciju. To je opljačkalo partiju njenog vođstva u vojsci. Na kraju je KPSS – veličanstvena partija kao što je bila – razbijena kao jato uplašenih zveri! Sovjetski Savez – veličanstvena socijalistička država kakva je bila – razbijen je u delove. Ovo je lekcija iz prošlosti.

Kao što je drug Deng Šaoping rekao:

Mi nikako ne smemo da odbacimo barjak Mao Cedungove misli. Uraditi to, u stvari, značilo bi negiranje slavne prošlosti naše Partije. Kao celina, istorija Partije je slavna. Naša partija je takođe pravila i velike greške u svojoj istoriji, uključujući i tri decenije od osnivanja Nove Kine, ništa manje greške nego što je “Kulturna revolucija”. Ali nakon svega, mi smo uspeli u revoluciji. Od stvaranja Narodne republike Kine status naše zemlje u svetu značajno se poboljšao. Tek od osnivanja Narodne republike se naša zemlja, sa skoro četvrtinom svetske populacije, podigla se – i stoji čvrsto – u zajednici naroda.

Takođe je naglasio:

Ocena druga Mao Cedunga i izlaganje Mao Cedungove misli nije vezano samo za Mao Cedunga lično već i za celu istoriju naše Partije i zemlje. Moramo imati ovu sveukupnu sliku u glavi. Ovo nije samo teorijsko već takođe možemo reći posebno političko pitanje od velikog domaćeg i međunarodnog značaja.

Ovo je bilo predviđanje i vizija velikog marksističkog državnika.

Zapitajte se: da je drug Mao Cedung u to vreme bio bespoštedno osuđen, da li bi naša Partija i tada postojala? Da li bi naš socijalistički sistem i dalje ostao? Ne bi. Nihilizam bi doneo haos. Zbog toga, ispravno rešavanje naše veze sa ovim eksperimentom u socijalističkoj izgradnji pre i posle reforme nije sekundarno istorijsko pitanje, već političko pitanje primarne važnosti.


3. MARKSIZAM I RAZVOJ

Treće: marksizam neće stagnirati. On će definitivno ići u korak sa vremenom, sa razvojem naše prakse i napretkom nauke. Socijalizam se takođe razvija kroz praksu. Deng Šaoping je jasno definisao neke osnovne misli i principe na ovu temu. Nekoliko poglavlja su na tu temu dali i  Centralni komitet predvođen Đang Ceminom i kasnije Hu Đintaom. Sada je na našoj generaciji komunista da nastavimo tu misiju. Socijalizam sa kineskim karakteristikama je ostvario neverovatne uspehe u poslednjih 30 godina. Ujedno sa osnovana izgrađenim u Novoj Kini, ovo nam daje čvrste temelje sa kojima možemo daleko stići.

Naše shvatanje socijalizma i zakona kojima se vodi socijalistička izgradnja su došli do neviđenih i neospornih visina. Ipak, ovo sve nas samo čini svesnim da je kineski socijalizam još uvek u primarnoj fazi. Teški zadaci ostaju nerazrešeni i tek smo počeli da rešavamo mnoge od njih. U to nema sumnje. Razumevanje je proces i naše razumevanje socijalizma je ograničeno iskustvom dugim tek nekoliko decenija. Treba ga produbiti i razviti sa više prakse.

Naša privrženost marksizmu i socijalizmu mora biti okrenuta razvoju i mora biti okrenuta praktičnim problemima sa kojima se susrećemo u Kini u procesu Reforme, Otvaranja i modernizacije. Marksistička teorija treba da vodi naša teorijska razmišljanja ka praktičnim problemima, stvarajući novu praksu i novi razvoj. Ostajemo pri mišljenju da jedan univerzalni princip razvoja za celu planetu ne postoji i da nijedna razvojna strategija ne bi trebala da bude statična i nepromenjiva. Naši uspesi u prošlosti treba da nam pomognu da lakše savladamo nove prepreke u budućnosti ali ne bi smeli da budu izvor samozadovoljstva ili da ugroze naš progres. Što dalje budemo išli, susretaćemo se sa sve više problema bez presedana. Rizici i prepreke će sve više biti nepredvidive. Moramo izbrusiti naša čula i pripremiti se za opasnosti u vreme mira.

Oslobođenje zahteva istinu sačinjenu iz činjenica i hod u korak sa vremenom predstavlja samu srž marksizma. Marksizam je naše primarno teorijsko oružje; sa njim mi se možemo prilagoditi za nove situacije, možemo razumeti nove koncepte i postići nove poduhvate. Svi članovi partije moraju slediti smernice ove marksističke perspektive razvoja, tretirati praksu kao jedini kriterijum za proveru istine, primeniti svoju istorijsku inicijativu i kreativnost, razviti jasno razumevanje promenjivih uslova, modelirati hrabar i preduzimljiv duh pomeranja planina i izdradnje mostova, analizirati i adresirati prave probleme naroda i pokazati čvrstu posvećenost socijalizmu sa kineskim karakteristikama kroz konstantno napredovanje i promovisanje inovacija u svim poljima.

 

4. KOMUNISTIČKI IDEAL

Četvrto: Naša partija treba uvek da se drži uzvišenog ideala komunizma i članovi komunističke partije – posebno vodeći kadrovi – treba da budu najglasniji zagovornici tog ideala. Vera u marksizam i vera u socijalizam i komunizam je politička duša komunista, duhovna kičma koja nam pomaže da izdržimo svaki test. Partijski ustav jasno ukazuje da je najviši ideal i konačni cilj Partije da dostigne komunizam. Ustav Partije takođe jasno govori da najviši ideal komunizma kojem teže kineski komunisti može biti ostvaren jedino na bazi potpune razvijenosti i visokog stepena razvoja socijalističkog društva.

Nije realno zamišljati da neko može ustanoviti komunizam prostim izdavanjem uredbe. Drug Deng Šaoping rekao je da će konsolidacija i razvoj socijalističkog sistema biti dug istorijski proces koji će trajati nekoliko generacija, možda i nekoliko desetina generacija, pa čak i stotina generacija uporne narodne borbe. Desetine generacija je veoma dug period! Od Konfučija do danas bilo je svega sedamdeset generacija. Ovaj način sagledavanja stvari je deo karaktera političke trezvenosti kineskih komunista. Važno je razumeti da su naši trenutni napori, i napori budućih generacija koje tek dolaze, svi usmereni na isti viši cilj postizanja komunizma. U isto vreme, mora se prepoznati da je za ovo ostvarenje potrebno vreme i da rad naše Partije mora održati korak sa trenutnim fazom u kojoj se borimo. Napuštanje ambicioznih planova naše Partije bi prouzrokovalo da izgubimo naš pravac i da skrenemo u pragmatizam i oportunizam. Socijalizam sa kineskim karakteristikama obuhvata kako partijski krajni cilj tako i trenutni cilj. Trenutni cilj je izgradnja bogate, snažne, demokratske, civilizovane i harmonične moderne socijalističke države. Trenutno stanje ukazuje na to da će Kina ostati u primarnoj fazi razvoja još mnogo dugo, ali uzvišeni ideali ostaju. Dok se fokusiramo na put socijalizma sa kineskim karakteristikama, mi takođe treba da imamo u glavi i uzvišeni ideal komunizma. Moramo ostvariti sve zadatke koji su postavljeni pred nas u primarnoj fazi.

Revolucionarni ideal je viši od nebesa. Člana komunističke partije odlikuju i uzvišeni ideali i ozbiljan pristup radu za ostvarivanje tih ideala. Devet decenija naše partije je videlo generacije komunista koji su prolili krv i dali svoje živote za postizanje nacionalne nezavisnosti i narodnog oslobođenja, održanim u ovim idealima. Iako su znali da se ti ideali neće ostvariti njihovom rukom oni su verovali u buduće generacije. Kao što stara izreka kaže: možeš iseći cveće ali ne možeš zaustaviti dolazak proleća.

Danas možemo meriti da li je vodeći kadar komunističke partije čvrsto posvećen svom cilju putem objektivnih kriterijuma: da li svesrdno služe narodu, da li se dobrovoljno javljaju za prve linije fronta, da li rade marljivo i pošteno i da li njihova posvećenost ne poznaje granice. Konfuzija, oklevanje, hedonizam, sebičnost i sva druga opravdanja za nerad su nespojiva sa ovim. Neki misle da je komunizam neostvariv ili da je to maglovit i nejasan cilj. To je vezano za pitanje materijalizma i idealizma. Razlog zašto se neki drugovi kolebaju u svojoj posvećenosti je taj što je njihovo razumevanje istorijskog materijalizma slabo. Obrazovanje igra ključnu ulogu u osposobljavanju članova komunističke partije da ujedine komunističke ideale sa praksom socijalizma sa kineskim karakteristikama. Čvrsti ideali nam omogućavaju da stojimo visoko i da gledamo široko otvorenog uma. Oni nam omogućavaju da obuzdamo gordost i nestrpljenje u dobrim vremenima i da prevaziđemo očajanje i paniku u lošim. Oni nam omogućavaju da usmeravamo rizike i izazove, da se odupremo dekadentnim pobudama i da čuvamo suštinu komunističke partije.

Činjenice su u više navrata pokazale da Marksova i Engelsova analiza osnovnih kontradikcija svojstvenih komunizmu nije zastarela, a nije zastarela ni njihova istorijska materijalistička procena da će kapitalizam propasti i socijalizam trijumfovati. Iako je put krivudav, ovaj put društveno-istorijskog razvoja je nepovratan. Propast kapitalizma i konačna pobeda socijalizma je nužno dug istorijski proces. Ne smemo pocentiti sposobnost kapitalističkog društva da se prilagodi i moramo uzeti u obzir realnost dugoročne ekonomske, naučne i vojne nadmoći razvijenih Zapadnih zemalja. Moramo se pripremiti za dugoročnu kooperaciju i borbu između njihovih sistema i našeg, na svim frontovima. Ova prvobitna faza će trajati dugo. Oni su mnogo više razvijeni po pitanju proizvodnih snaga i mi moramo da učimo i proučavamo sve pozitivne strane kapitalista, pa čak i da tolerišemo poređenje njihovih prednosti sa našim nedostacima. Naša strateška odlučnost mora biti snažna i moramo se odlučno odupirati svim pritiscima da odustanemo od socijalizma i umesto toga svesno ispravljati sve zablude dok ne prođemo prvu fazu. Rešavanjem naših problema, rastom naše nacionalne moći, poboljšanjem života naših ljudi mi ćemo nastaviti da demonstriramo nadmoć socijalizma nad kapitalizmom i ova inicijativa će postati prednost i konačno pobediti.

 

5. ZAKLJUČAK

Prethodna analiza treba da ilustruje zašto je pitanje značaja puta od suštinske važnosti za Partiju i za uspeh ili neuspeh naše stvari. Drug Mao Cedung jednom je napisao: “Revolucionarna partija je vodič za mase i nijedna revolucija ne može uspeti kada ih revolucionarna partija vodi pogrešnim putem”. Kroz Revoluciju, Reformu i izgradnju naša Partija je imala svoj pravac. Nova demokratska revolucija, put socijalističke transformacije i put socijalizma sa kineskim karakteristikama su u skladu sa realnom kineskom situacijom. To je nezavisni i odlučni duh naše partije koji pretvara naše zastoje u buđenja i pobede u progres. Kao što je Lu Šuen rekao: “Nada je kao seoski put, nikada nije postojao put, ali kada mnogo ljudi hoda po njemu, put se stvori.”

Socijalizam sa kineskim karakteristikama je dijalektičko jedinstvo teorijske logike naučnog socijalizma i istorijske logike kineskog društvenog razvoja. To je naučni socijalizam ukorenjen u kinesku realnost koji odražava volju kineskog naroda i koji je adaptiran za Kinu i njene uslove. Sve dok se nepokolebljivo budemo pridržavali ovog nezavisnog puta i dok se budemo držali i budemo razvijali socijalizam sa kineskim karakteristikama, mi ćemo uspeti u izgradnji modernog prosperitetnog društva u svim poljima do stote godišnjice osnivanja naše Komunističke partije Kine i bogate, snažne, demokratske, civilizovane i harmonične moderne socijalističke države do stote godišnjice osnivanja Narodne republike Kine.


Preuzeto sa: https://redsails.org/regarding-swcc-construction/

Prevod i priprema: Princip.info