Aukcijska kuća Vanderkindere je dala na prodaju tri lobanje iz kolonijalnog perioda Slobodne države Kongo (1885-1908), koje je bilo privatno vlasništvo tadašnjeg kralja Leopolda II.
Ovakva vest izazvala je kritike i proteste različitih organizacija što je nateralo aukcijsku kuću da odustane od prodaje ljudskih lobanja iz belgijskog kolonijalnog perioda.1
„Vanderkindere se iskreno izvinjava što je ponudila na aukciji tri ljudske lobanje povezane sa belgijskom kolonijalnom prošlošću, koje su stoga odlučno povučene iz prodaje i biće vraćene u domovinu“, objavila je opravdanje aukcijska kuća na Fejsbuku. „Ni na koji način ne odobravamo patnju i poniženje koje su pretrpeli narodi koji su bili žrtve ovih kolonijalnih akata“, rekli su oni.2
Ovo pitanje se pojavilo i tokom rada specijalnog parlamentarnog komiteta koji je istraživao kolonijalnu prošlost Belgije, koji se često naziva ‘Komisija Konga’. Jedana od preporuka predsednika odbora Voutera De Vrijenta ima za cilj „moguć povratak ovih posmrtnih ostataka” na osnovu „projekta kuće” Afričkog muzeja u Tervurenu, nedaleko od Brisela, koji ima za cilj da identifikuje i vrati mnoge ljudske ostatke u vlasništvu muzeja.
Zelena stranka (Ecolo) takođe traži zabranu trgovine ljudskim ostacima. „Za mene je nezamislivo da je trgovina ljudskim ostacima danas legalna u Belgiji“, rekli su poslanici Ecolo-a Rajae Maouane i Guillaume Defosse.“Posmrtni ostaci, uključujući i one ljudi ubijenih tokom kolonijalnog perioda, imaju pravo na apsolutno poštovanje. Leševi se ne prodaju”, rekli su oni “To se mora promeniti”.
U međuvremenu, Veće još nije pronašlo konsenzus o tome da li Belgija treba da se izvini Demokratskoj Republici Kongo (DRK), Ruandi i Burundiju zbog svog kolonijalnog režima zasnovanog na dominaciji i eksploataciji uz ekonomske reparacije.
Leave a Reply