Rusija je u prva dva meseca tekuće godine postala glavni snabdevač Kine naftom, i u tome prestigla vodeću Saudijsku Arabiju, čiji se izvoz u Kinu smanjio. Kina je time postala alternativno tržište za naftu koja bi inače išla u zapadne zemlje, koje zbog sankcija odbijaju da učestvuju u trgovinskoj razmeni sa Rusijom.¹

Najveći uvoznik ruske nafte je Indija, a prate je i Turska, Pakistan i Bangladeš. Protok ruske nafte i uglja nije se značajno smanjio u odnosu na period pre rata u Ukrajini, budući da velike količine zaobilaze sankcije na različite načine (najčeše prolazeći kroz druge zemlje pre nego što dođu do zapadnih zemalja). 

Ekonomista Metju Šervud iz Ekonomske obaveštajne jedinice (EIU) izjavio je da cilj zapadnih sankcija nije da se Rusija potpuno paralizuje, što bi dovelo do ogromnog porasta cena nafte i gasa u svetu, već da se zada udarac Kremlju, budući da Rusija naftne derivate nezapadnim zemljama prodaje po znatno sniženoj ceni, pa će tako zafaliti sredstava za finansiranje rata.²

 

---

1. https://www.aljazeera.com/economy/2023/3/20/russia-overtakes-saudi-arabia-as-chinas-top-oil-supplier ↩

2. https://www.aljazeera.com/economy/2023/2/24/how-china-and-indias-appetite-for-oil-and-gas-kept-russia-afloat ↩