Iako se prethodnih godina činilo da se Argentina kreće putem raskidanja sa dominantim svetskim sistemom i da okreće leđa svetskom hegemonu (na šta je ukazivalo priključenje incijativi “Pojas i put”, zatim prisustvovanje sastanku BRIKS-a što je slutilo na pridruživanje ovoj organizaciji, anti-MMF retorika levičarske potpredsednice Kristine Fernandes i protesti protiv MMF reformi širom zemlje), izbor desničara Havijera Mileja za predsednika zemlje za sada je zaustavio ovaj proces.
Naime, u govoru održanom nakon pobede na izborima, Milej je najavio privatizaciju državnih kompanija (uključujući medije) i ukidanje Centralne banke Argentine. Iako za južnoameričke zemlje nije neobično da se na svakih par godina smenjuju levica i desnica na vlasti (što zbog nedovoljnog radikalizma levice, što zbog spoljašnjeg pritiska i intervencija), zanimljivo je da Mileja mnogi mediji etiketiraju kao “anti-establišment” čoveka, te se pravi narativ sličan onome koji je 2017. godine okruživao Donalda Trampa, a koji se pokazao kao potpuno neosnovan, budući da je za vreme mandata vodio istu pro-američku politiku kao i svi njegovi prethodnici, demokrate ili republikanci.
Statistika svedoči da su Mileja na vlast doveli mladi: usled nedostatka adekvatne levičarske struje (ili slabosti postojeće) koja bi usmerila argentinsko stanovništvo na anti-imperijalistički put nacionalnog oslobođenja (od američkog hegemona), mladi, privučeni liberalizmom, teatrom i retorikom, i gladni promene, reaktivno deluju na godine i godine ekonomskih kriza, finansijske nestabilnosti i socijalne nesigurnosti. Milej je argentinski Tramp, koju Argentinu vraća na američki put.
Svetla strana jeste da desničarski predsednici u Latinskoj Americi ne traju dugo, što je pokazala i brza smena Žaira Bolsonara u Brazilu, Žanin Anjez u Boliviji, Sebastijana Pinjere u Čileu, Ivana Dukea u Kolumbiji, itd. U svim ovim zemljama sada su na vlasti levičarski predsednici, doduše ne radikalni poput Madura u Venecueli ili Diasa-Kanela na Kubi, ali u skladu sa onime što spoljašnji pritisci dozvoljavaju.
Dok američki ekonomista Stiv Hanke, koji već nekoliko decenija zagovara “dolarizaciju” Argentine (o tome više ovde1 ) i koji je idejni otac tranzicije koja je zadesila mnoge zemlje nakon pada Berlinskog zida (uključujući Srbiju), Mileju čestita na pobedi, sam Milej najavljuje diplomatsku posetu SAD i Izraelu. Ako se ovaj anti-establišment predsednik još malo približi establišmentu, na kraju će mu viriti samo cipela iz guzice tog establišmenta.
Liberalizacija Argentine odvija se već više od dve decenije bezuspešno, te ne očekujemo ni od ovog diletanta da je dovrši, a još manje od argentinskog naroda da to dozvoli.
https://princip.info/2022/05/27/argentina-okrece-leda-mmf-u-i-svetskoj-banci/ ↩
Leave a Reply