Gvajana Esekiba teritorija je kojom danas de jure i de facto upravlja Kooperativna Republika Gvajana (nekadašnja Britanska Gvajana), dok Bolivarska Republika Venecuela prisvaja ovu teritoriju. Sporna teritorija prostire se na 160 hiljada kvadratnih kilometara istočno od aktuelne granice između dve zemlje, a njenu zapadnu granicu čini reka Esekibo.¹

Spor između zemalja vuče korene iz kolonijalne prošlosti ovog regiona. Venecuela je prva južnoamerička republika koja se izborila za nezavisnost od španske krune, početkom 19. veka, a u međuvremenu je teritorija današnje Gvajane prešla iz holandske kolonijalne uprave pod britansku. Gvajana je stekla nezavisnost od Britanije 1966. godine. Ipak, budući bogata naftnim resursima, i dalje je pod neokolonijalnom upravom, a eksploatacijom nafte na čitavoj teritoriji upravlja američka multinacionalna naftna kompanija Exxon Mobil (nekadašnji Standard Oil Džona Rokfelera). Venecuela se protivi ovoj eksploataciji; zvanični Karakas ne pristaje na unilateralnu odluku Međunarodnog suda pravde kome se za rešavanje teritorijalnoj spora obratila Gvajana. Venecuelanski zvaničnici smatraju da ovaj sud radi u interesu korporacije Exxon Mobil,² koja i inače ima istoriju eksploatacije ovog regiona, koja je u Venecueli zaustavljena dolaskom Uga Čavesa na vlast.³ Eksploataciju Gvajane osigurava prisustvo američke vojske na teritoriji, koje je iz godine u godinu sve jače.⁴ Venecuela krivi SAD za nestabilnost u regionu, no teritorijalni spor ne želi da reši ratom, već dijalogom.

Venecuela Gvajanu smatra “petrodržavom” i “vojnom enklavom” koja funkcioniše pod kolonijalnom upravom, a Gvajanu Esekibu prisvaja kao deo svoje teritorije, ne samo iz istorijskih razloga, već i zato što želi da stane u odbranu naroda koji živi u lošim uslovima na ovoj teritoriji, gde profit od eksploatacije odlazi u strane džepove. Primera radi, samo u 2021. godini, od 260 milijardi američkih dolara prihodovanih od nafte, u državu se vratilo samo 6 milijardi, dok je ostatak pripalo Exxon Mobil-u. Skoro 50% od 800 hiljada stanovnika živi ispod granice siromaštva, i zarađuju u proseku 5 do 6 dolara dnevno. Velika smrtnost dece ispod pet godina, loš zdravstveni sistem, nasilje na etničkoj i rasnoj osnovi, korupcija, ekološka katastrofa zbog eksploatacije resursa, masovna emigracija i socijalno raslojavanje samo su neki od problema koji more ovaj region. Za većinu ovih uslova Venecuela krivi upravo neokolonijalni status Gvajane: venecuelanski mediji ovu južnoameričku državu nazivaju “filijalom ExxonMobil-a”.⁵

Iz svih ovih razloga, Venecuela je održala i zvaničan referendum na kome se postavilo pitanje suvereniteta Gvajane Esekibe, gde se 95% glasača izjasnilo da ova teritorija pripada Venecueli i da svi njeni stanovnici imaju pravo na venecuelansko državljanstvo i ličnu kartu. Budući da su na referendumu glasali samo stanovnici Venecuele bez Gvajane Esekibe, ovo glasanje služilo je da pokaže u kom će pravcu nastaviti venecuelanska vlada što se tiče sporne teritorije: nedvosmislena borba za suverenost okupirane teritorije i potlačenog stanovništva.

---

1. https://princip.info/2021/01/12/venecuela-ne-prihvata-nadleznost-medunarodnog-suda-pravde/ ↩

2. https://misionverdad.com/globalistan/la-ambicion-de-guyana-por-el-esequibo-beneficia-su-gente ↩

3. https://misionverdad.com/venezuela/el-extenso-historial-de-las-agresiones-de-exxonmobil-contra-venezuela ↩

4. https://misionverdad.com/seis-trabajos-de-mision-verdad-en-torno-la-guayana-esequiba ↩

5. https://misionverdad.com/venezuela/que-votaremos-las-venezolanas-y-los-venezolanos-el-3d ↩