Ako računamo da je kapitalizam kao sistem rođen pre 500 godina, možemo da govorimo o dugim periodima hegemonije u kojima je jedna država imala dominaciju nad celim kapitalističkim sistemom. Kao prva hegemonija se često pominju Španija i Portugal, ali se tek od druge hegemonije razvijaju sve karakteristike koje će potom ponavljati: dakle, s hegemonijom Holandije. Neophodan uslov svake hegemonije je tehnološka inovacija koja dovodi do superiornosti u robi sa kojom ostale države ne mogu da se takmiče, a bez nje ne mogu. U slučaju Holandije to je prvo bila tehnologija konzervacije ribe koja je dozvolila duža putovanja morem, a potom inovacija u brodogradnji. Za Holandijom je usledila hegemonija Engleske zasnovana prvo na tekstilnoj industriji, a potom na čeliku i tzv. industrijskoj revoluciji, a za njom je usledila hegemonija SAD-a sa nizom novih industrija. Američka hegemonija je u padu od 70-ih godina prošlog veka, zbog čega je već dugi niz godina cilj američke države da se taj trend ako ne preokrene, a onda makar da se zaustavi ili uspori. Svaka hegemonija zasnovana na tehnologiji obično prati isti šablon: kompetitivni proizvod koji se prodaje drugim zemljama i dovodi do akumulacije kapitala, potom sledi širenje tehnologije u druge zemlje pri čemu hegemon manje zavisi od proizvodnje same robe koliko zavisi od prodaje mašina koja proizvode tu robu. Konačno, nastupa faza finansijalizacije kada hegemon više nema kontrolu nad proizvodnim procesom ali poseduje finansijska sredstva koja potom iznova investira.
Ova teorijska digresija nam služi kao okvir za razumevanje tehnološke borbe na polju veštačke inteligencije. No, počnimo od početka. Iako prisutna decenima u različitim oblicima (van domena naučne fantastike), veštačka inteligencija dolazi u prvi plan sa pojavom softvera ChatGPT-a firme OpenAI, koji pokreće lavinu njegove inovativne primene, a samim tim i ogromne investicije. Štaviše, ovo tržište je jedan od glavnih faktora oporavka američkog finansijskog sektora 2024. godine kada je 46% svih investicija otišlo startapima vezanim za veštačku inteligenciju.1 Posledica ove ekspanzije tržišta veštačke inteligencije sa sobom povlači i potrebu za uređajima spcijalizovanim za obradu modela veštačke inteligencije. Radi se o istom tipu procesora koji se obično koristi za grafičke kartice, što je dovelo do toga da se jedan od najvećih proizvođača istih, Nvidia, specijalizuje i za ovaj sektor i ostvari kontrolu nad 70-95% celog tržišta.2 Veštačka inteligencija je vrlo brzo postala tehnologija sa potencijalom da pokrene novi ciklus akumulacije, samo je pitanje ko će nad njim da održi dominaciju i da ostvari hegemoniju.
Uprkos prvobitnom entuzijazmu, sektor veštačke inteligencije nije ispunio očekivanja i do februara 2024. godine svega 5.4% preduzeća je koristilo ove tehnologije. Više od 80% preduzeća smatra da je veštačka inteligencija u oblasti generisanja multimedijalnog sadržaja neprimenljiva, a jedan od najvećih strahova ljudske radne snage–da njihova radna mesta pređu veštačkoj inteligenciji–nije se ostvarilo. Sa tačke gledišta veštačke inteligencije, preko 94% preduzeća nije smanjilo radnu snagu u korist računara.3 Dakle, dve godine kasnije tržište veštačke inteligencije dolazi u istu situaciju u kojoj je bio i tzv. dot-com boom na početku 21. veka. Sećate li se firme Sun Microsystems čiji je slogan bio: “Mi smo tačka u tačka kom” (We are the dot in the dot com”)? Naravno da ne jer je nestala zajedno sa dot-com fenomenom. Situacija je tim pre gora što više nije moguće dodavati više hardvera i podataka i očekivati da će razultati biti srazmerni. Tehnologija je došla do svojih ograničenja, a rezultati su neproporcionalno manji u odnosu na uloženo.4
Međutim, ova situacija je samo otežavajuća okolnost, a najveća opasnost dolazi iz Kine. Kompanija pod imenom DeepSeek je napravila novi model koji konkuriše OpenAI-ovom modelu pri čemu je jeftiniji i efikasniji od američkih konkurenata.5 Poređenja radi, američke firme troše više od 100 miliona dolara na infrastrukturu za pokretanje njihovih modela. DeepSeek postiže isto za svega 5 miliona dolara, a rezultati su isti. Da situacija bude još gora za Amerikance, pojavio se i novi model firme ByteDance pod imenom Doubao-1.5-pro koji je za iste performanse kao OpenAI-jev GPT-4 50 puta jeftiniji.6 Ovaj razvoj situacije je preko noći doveo do pada vrednosti akcija Nvidije jer više nisu potrebne preskupi procesori već se identični rezultati mogu postići sa daleko prostijim i jefinijim.78 Neposredna posledica efikasnosti DeepSeeka i novih kineskih modela veštačke inteligencije je reakcija tržišta na akcije Nvidije. Budući da DeepSeek koristi starije i slabije verzije Nvidijinog hardvera, što dovodi u pitanje da li je tržištu uopšte potreban najskuplji i najbolji hardver ove kompanije. U jednom danu, akcije Nvidije su pale 17%.9
Amerika je na taj razvoj situacije odgovorila projektom Stargejt (StarGate): kompanija koja planira da investira 500 milijardi dolara u naredne četiri godine, u izradu infrastrukture za veštačku inteligenciju u SAD-u. Osnivači firme su preduzeća SoftBank, Oracle, OpenAI i MGX. Tehnološki partneri firme su Arm, Majkrosoft (Microsoft), Orakl (Oracle) i NVIDIA.10 Kineske kontramere su usledile nedugo potom uz najavu da će se investirati 137 milijardi dolara u sopstvenu infrastrukturu u periodu od narednih 5 godina.11
Borba za dominaciju u novim tehnologijama je počela, a prvu bitku je dobila Kina. Da li će SAD uspeti da se održi ili će doći do potpunog kolapsa njene industrije, ostaje da se vidi. Ishod rata ujedno može i da ukaže na to ko će biti sledeći hegemon, ne samo u ovoj oblasti već globalno.
https://www.reuters.com/technology/artificial-intelligence/ai-startups-drive-vc-funding-resurgence-capturing-record-us-investment-2024-2025-01-07/ ↩
https://www.eos-intelligence.com/perspectives/technology/nvidias-meteoric-rise-can-the-ai-chip-giant-sustain-its-dominance/ ↩
https://www.forbes.com/sites/sherzododilov/2024/08/25/why-artificial-intelligence-hype-isnt-living-up-to-expectations/ ↩
https://time.com/7178328/is-ai-progress-slowing-down/ ↩
https://www.cnbc.com/2025/01/24/how-chinas-new-ai-model-deepseek-is-threatening-us-dominance.html) Ovaj razvoj situacije je stvorio paniku u Silikonskoj Dolini. DeepSeek košta svega 3% cene OpenAI-vih modela pri čemu kineska firma ne prati uobičajenu praksu na Zapadu da naplati istu cenu kao i konkurencija, a da razliku stavi u džep već prosto obaraju cenu do te mere da postane neodrživa i neisplativa za konkurenciju. ((https://x.com/RnaudBertrand/status/1881709223152878000 ↩
https://x.com/deedydas/status/1882479771428544663?mx=2 ↩
https://x.com/morganb/status/1883686162709295541 ↩
https://markets.businessinsider.com/news/stocks/nvidia-stock-crash-tech-selloff-ai-deepseek-black-swan-taleb-2025-1 ↩
https://princip.info/2025/02/07/borba-na-frontu-vestacke-inteligencije/ ↩
https://openai.com/index/announcing-the-stargate-project/ ↩
https://x.com/rwang07/status/1883210410763121073?mx=2 ↩
