Po prvi put od kada je Donald Tramp preuzeo vlast SAD će izvesti vojnu pomoć Ukrajini, nakon što je Odeljenje za državnu bezbednost izdalo licencu za izvoz vojne opreme i usluga u vrednosti većoj od 50 miliona dolara.
Odobrenje stiže samo nekoliko nedelja nakon što je američki predsednik privremeno zaustavio slanje vojne pomoći u Ukrajinu, navodno radi revizije, pri čemu je istakao novi prioritet: iskorištavanje američkog uticaja za okončanje sukoba diplomatskim putem, a ne dugotrajnom vojnom podrškom.
Međutim, izvoz oružja je ipak došao nakon potpisanog sporazuma o mineralima između Ukrajine i SAD, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je potpisivanje tog sporazuma “istorijski trenutak” i da stvara mogućnost za značajna ulaganja u Ukrajinu.
Sporazum o mineralima stvoriće zajednički fond za finansiranje novih licenci za eksploataciju kritičnih minerala, nafte i gasa.
Zelenski je pohvalio uslove sporazuma, rekavši da su oni sada “ravnopravni” i omogućavaju Ukrajini da izbegne “monopol” SAD na tržištu.
Uprkos početnim nesuglasicama tokom pregovora, ukrajinske vlasti sada veruju da će im taj sporazum omogućiti i nabavku ključnih vojnih sistema, kao što su “patriot” raketni sistemi, koji bi mogli da budu finansirani iz fonda za minerale.
Sporazum o mineralima između SAD i Ukrajine
Novi sporazum o mineralnim sirovinama pojavio se u javnosti početkom aprila ove godine, a sporazum postavlja Ukrajinu u krajnje nezavidan položaj, te se može smatrati poniženjem i skandalom do sada neviđenim u modernoj diplomatiji. Ovim sporazumom SAD se neće obavezati na sigurnosne garancije, te se za razliku od Ukrajine mogu povući iz sporazuma kad god to žele.
Po novom sporazumu SAD bi kontrolisale svu ukrajinsku infrastrukturu povezanu sa mineralnim resursima, čime bi Ukrajina poklonila sve rudnike, postrojenja za pripremu mineralnih sirovina, naftovode, gasovode, postrojenja za tečni gas, željeznice, puteve, luke i rafinerije, pri čemu bi SAD takođa uzimala procenat od profita navedene infrastrukture, kako sada, tako i u budućnosti, nezavisno da li se radi o privatnim ili javnim preduzećima.
Način sprovođenja ovih mera bio bi kroz fond za obnovu Ukrajine, čiji upravni odbor imao američku većinu. Fond bi imao sediše van Ukrajine i poslovao bi po američkim zakonima, a sav novac bi bio pretvoren u drugu valutu i iznesen van Ukrajine. Američke kompanije bi imale pravo prvenstva u poslovanju i kupovini resursa u odnosu na ukrajinske i kompanije drugih zemalja.
SAD bi dodatno imale pravo provere svih institucija i kompanija u Ukrajini koje posluju sa navedenim fondom, čime bi suverenitet Ukrajine bio na nivou kolonije. Zbog nekompaktibilnosti ovih pravila sa evropskim zakonodavstvom, Ukrajina ne bi mogla pristupiti EU.
Predviđeno je da fond prvih 100 milijardi dolara profita vrati kao ratni dug SAD-u, uz dodatne kamate. Nakon isplaćenog prvog dela duga, SAD bi kroz fond ulagale novac u obnovu Ukrajine po svom nahođenju. Tokom prve godine, SAD bi imale pravo veta na prodaju resursa trećim zemljama.
